Живот Дра Јована Суботића 2

Несторовићево име бпло је код нас врло познато, алп ја ra нисам познао, већ се бејаше у вечност преселио, кад сам ја у Пешту дошао. Алп Берпћа сам добро познавао. Ја незнам управо шта је он радпо, да се тако прогласио: али ваљда нпје било човека који га нпје по пмепу знао. Био је особито шаљив и оштроуман човек. Од њега пма много причпца. Тако се приповедало, како је једног богословца пспитпвао, кад је овај код њега био да шпте шкодску штацију. Питао гаје, колико има части слова ? Богооловац је био врло слаб, па је оћутао питање. Онда га Берић запита: „А колпко има бирцуза у Карловцпх од дољње цркве до краја ДољњегКрајаА „Осам“, одговорп богословац одједаред. 151 ) Друго, прпповедају, како је пред магистратом пештанским била пијаца ланцима одељена. На тим ланцпма није бпло слободно седети. Берпћ је особиту во.љу имао на просте Бачване кприџије, којпх је било вазда доста у Пешти, јер су они странце из дољњих предела у Пешту возили, upe него што је „димшић“ дошао. Види дакле једаред Бачванпна кириџију, како стоји пред магистратом, пуцка канџијом и звиждуће. „А откуд ти, Бачванине?" запита га Берпћ, који је своју птицу познао. „Из Врбаса!“ „Па шта тражиш?“ „Та гдедим како бп дошо до какве кирије.“ „А ти иди и седни иа онај ланац, па се љуљај и пуцкај каиџијом, па ћеш одмах добити кирије.“ Бачванпн га послуша и учини све, како му рекоше.

1B1 ) Ово je Суб. испричао опширније у I. делу АвтобиограФије стр. 102. Кљиге Мат. Срп. 5. 6

81

Пешта