Живот Дра Јована Суботића 2

Седне на председнпчку столпцу, и тако тим yi>e у акцпју као председник главног одбора. што касније повуче и друге важне моменте. После неколико дана предложим ја Г Б. Стојаковпћу да ми не можемо задржатп овлашћење српске пештанске опћпне, ако хоћемо у одбору да останемо. Он се сложп са мном у то.му, и тако пошљемо ми Формалну изјаву пештанској српској опћпнп. да мп полажемо добпвенп од њпх мандат за ову скупштпну, да смо ступпли у главни одбор и да остајемо у њему чисто свако за себе као особе нрпватне, У касније доба родп се велпка узрујаност протп срп[ској] пештанској општпнп, п у то време спасу је ове наше изјаве од врло неповољнпх п штетнпх последица, У самој скупштнпи од нрвог дана ступп Н. Грујић, архимандрпт крушедолскп. на говорннчко место, п усхпти скупштину са његовпм нсторпјскпм прегледима. Овим говором ударио је архпмандрит темељ свом епископству. Прпјетоггшје се добро слагао са мптрополитом: овнм говором прпближп се истом, те отворп ■својпм прпјатељима иут, да мптрополита наговоре да га себи у помоћ као освештена еппскопа од владе потражи, која му ту жељу испуни, и тако Грпјпћ дође до митре и штаке епнскопске. а жпвео је у манастиру Крушедолу. Грујић је један од највећпх говорника онога времена био. Но његова говорнпчка ера свршује се са говором кога је држао, кад се за епискоиа производно. Ово његово слово без нрепора је иајбоље, крје је он говорио, п које се до оног времепа у пас чуло; нпје знао човек чему да се впше диви, оном што је у њему било наравно и истина, илп оиом што је у њега увела мајсторија! Од овога дана није внше еиископ Никанор никад у великој јавиостп говор држао. На саборпма од 1869. и даље врло је иезнатиу улогу као говориик имао.

88

Покрет