Живот Дра Јована Суботића 2

У овом главном одбору није ни једнога од наших главиијпх људи било; све сами скоро млади људи п тако рећи бескућаници. Може се мислити какво је друштво било, кад је играо улогу Ворчан из Панчева п Коста ЈовановпћБатут пз Митровиде. Али у тој прилици, као у свакој подобној. вигае је радила идеја него људп. Главни одбор избере за заступнике у прашки словенски конгрес Н. Грујића, архимандрита, проту П. Стаматовића, Ђ. Стојаковпћа п мене. И тако мп одемо из Карловаца и идући у Праг дођемо у Пешту. У Пештп дође менп мој друг и супутник Ђ. Стојаковић и каже ми, да су у револуцпоналном клубу код Приворског [?] расправљали о том : да лп да нас не пусте у Праг п да нас~ одмах затворе, илп да нас пусте. па кад се вратимо, да нас онда суде. Наравно је да је тим питање и код uac двојице дошло на дневни ред: хоћемо ли да идемо у Праг, или да не пдемо. Најпосле превагне онај разлог, да смо у њиховим рукама. док из Пеште не одемо, па могу чинити што је њима воља; а кад одемо, оида смо се из њихових шака уклонили, па стоји до иаше воље, хоћемо ли севратити и када. А до тог времена знаће се како напрема њима стојимо. И тако ми седнемо на кола и одемо у Беч, а оданде у Праг. Влак који нас је у Праг возио био је пун словенске кокарде, и приман ја кроз целу Моравску и Чешку с највећим одушевљењем. На њему је било пуно особа, који су па конгрес у Праг путовали. Када у Праг стигпемо, дочека нас море од људн, песме из хиљаду и хиљаду грла, и свирка чешка, а ова је са своје пзврсностн позната. Ту су бпла и певачка друштва скоро свих чешкпх иевачкпх дружина: може се дакле мислити, како су се ориле патриотичке

89

Покрет