Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

да ЕРИ

Ра

од ње истина у Историји прави свој вид и боју добија: пред овим доказом сва друга извијања и обртања падају и нестају. — (Овим смо ми кадри без сваког пристрастија народ наш честитим и прослављеним показати. Ваља дакле истину говорити. Сваком је Србину дужност по могућству труд свој умножити да се до истине дође и к' обштем благу народњем корист принесе. То иште име народно, Историја наша погребује, истина нас и чест наша позива. Ко се овима противити сме» — Признавајући истину ови речи, од више година трудио сам се, сабиро документа, саслушаво старе људе из народа, и проучио све оно, што је досад о новијој Србској Историји написато и на свет издато; и написо све што је нужно за биографију — живот ослободиоца Србије из 415. годишњег варварства Турског, безсмртног великог КАРА-ЂОРЂА и његови прослављени Војвода и Јунака од 1804—1813 год. и даље. Ово може као Градиво за Историју Србије служити. Јер верно и истинито описата дела из живота славни људи једног народа, ништа друго нису, него Историја тог народа.

Ја се при писању овог дела нисам освртао ни на какве околности; — није ме руководила страст, све сам бацио под ноге, и гледао да праву истину из разни важни извора, у колико су ми моје умне силе дозвољавале, изведем, која служити може за /радиво ономе, који истинску и безпристрастну Историју Србије новијег доба писао буде. ;

Било је људи, који су или због пристрастне своје грешне душе, или нагоном сиромаштва неистино лисали о безсмртном великом КАРА-БЂОРЂУ, да се тим удобре код Милоша или код другог кога — и да до средства издржања, или до получења каквог званија дођу, те су неинстино писали, не само о Кара-Борђу него и о његовим прослављеним Војводама, и на име, чест и славу њиову сенку бацали да њи потавне, да тиме већи сјај другоме даду, и да га преко сваке мере узвисе; а Кара-Борђа са

"његовим војводама понизе и омаловаже. Но као што је

1“