Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

па АЕ

тешко честитом јунаку — соколу напи мане, исто је тако мучно похвалити кукавицу, која се по свом перју — делу познаје, облачити је у пауново перје, и пришивати јој оне изврсности, које јој недоликују.

Било је људи, који су неке потркушице шкрабаталице а не Историју Србије новијег доба писали, и белу хартију црнилом мрчили и белоту њену црнили; не само из своје себичности и користољубја, него и из зависти и пакости Њи није руководила истина, правичност и поштење, они нису имали стида, него су по свом својељубју од велики дела и људи правили мале, а од мали велике, и по мери своји собствени својства, малима и незнатнима тамњан палили су и похвалама уздизали ји, а велике људе и дела презирали и поруги излагали А заштог Зато што је неке с једне стране руководио интерес, завист и непријатељство, а с друге наклоност и ласкање, те су наопачке писали и неистину, истини предпостављали. Такови људи опаког срца, покварене душе и нарави, добро дело и заслугу презирали су и газили у својој браћи и својим избавитељима, јер подла душа ради и пише оно, да и други нема оно што он сам нема. А благородна и праведна душа и у самом непријатељу добродјетељ цени и уважава.

Историја оће истину, Историја оће да је из истине истина поцрпљена и да је на истини основана Она оће да буде огледало и да служи за углед и правац народа. (Она оће да колико на добро и поуку служи народу добра и славна дела, толико и зла дела, погрешке и недо-

статци у њој написани, који нас могу научити, како да се од странпутице и несреће удалимо и спасемо. А сама

правда изискује да добро деле буде хваљено, а зло и

опако укору изложено, да се сваки на оно угледа, а овога

гнушава и одвраћа. Но ако се кудила буду соколова до- |

бра дела, а хвалила кукавица, онда шта би се радилог Радило то: Да се потомци наши не угледају на сокола и његова јуначка и добра дела, него на кукавицу и кукавичлук, и онда би био конац; пропаст јунаштва и поштења Србског.

Аг: