Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

ДО ЧЊЕ А “> РУДЕ Дт

ји

— 634

МИРЕ НЕ И = те је трговао са свињама дотле, докле Дахија Фочић Мехмед-Ага Кнеза Алекву у Ваљеву не посече. ;

Кад су Дахије закључиле да Кнезове по Србији исеку, одредили су Дахију Фочића да он сам у Ваљевојиде, да посече Кнеза Алексу, Бирчанина, и одатле да оде у Тополу, да и Кара-Ђорђа, посече. Они нису се могли у другога поуздати, да ће ко други моћи та три најважнија Србина савлалати и изевћи, И тако крене се у Ваљево сам Дахија Фозић Мехмад-Ага са 200 Турака, који како дође у Ваљево, увати Кнеза Алсксу, Бирчанина и Кнез Грбовићевог сина Милована, те их сва три у окове и тампицу баци. А на Кара-Ђорђа тајно пошље из Ваљева Узун-Кафеџију са. 12 по избор најбољи јунака турски, да га убију.

Јаков се убрзо показао као јунак. Карз- Ђорђе га је зато много одликовао п брзо поставио војводом. После зише бојева, он је до тодине 1807 остао под Шабцем, у обсади држао га и о предаји Града са Турцима договоре водио, с којима предају и уговори, и по том уговору Кара-Ђорђе 24. јануара. 1807 год. дође под Шабац на Думачу, где пред њега 25. јануара из Града изађу четири Паше, и уговор са Јаковом учињени утврде, Кара-Борђу неке поклоне даду, и Кара-Ђорђе 26. јануара у 10 сати пре подне са музиком и пуцњавом са Града топова у Град Шабачки торжествено са војском уђе.

После прелаје Шабца у фебруару Јаков оде противу МехмедКапетана Видаића, који је закључени с њиме уговор 1804 год погавио, те Турке кроз Јадар и Рађевину пуштао, а и сам противу Срба ипао, те и из ти места Турке истера, и за старешину Срба ипок остави Анту Богићевића и војводом га учини.

Кад и то Јаков изврши, добије од Кара-Ђорђа палог, те 2. априла пређе Дрину, са 12.000 Срба опседне Зворник, Бељину и Вишеград и пође к Сарајеву противу Хасан-Паше, који је под собом само 16.000 Турака имао. Јаков уђе у дубину Босне 6 сати, Хасан-Паша поплаши се и стане мислити о одбрани главне Босанске вароши Сарајева. Но кад му дођу у помоћ 72 француска официра од ђенсералштаба и 4.000 Француза, пође напред, где се са Јаковом сукоби и побије. Кад Јаков ту види Французе, којима није вичан био како ратују, стане одступати и с њима се редовно тући, докле Дрину не пређе, за којим и Хасан-Паша пдући у столце Дрину на Црној бари пређе; Јаков је многе бојеве са њима, преко Дрине. издржао, а и са ове десне стране Дрине. 26. јуна Јаков распореди сву војеку, удари на, Хасан-Пашу и Французе и тако их разбије, да му је мало било 20 скела за превозење натраг у Босну, него нагну на Дриву валовиту, где се многи подаве. Ту Ср п задобију велики 'пљен, топова, пушака, муниције, и Т. Д. Турака било је мртви више од 5.000, између који нађе се мртви 5 турски капетана, 1 француски официр и 3 француске топџије, А и у Босни у боју 6. јуна, на Равњу нашло је се 7 мртви франпуски топџија, и Јаков задобио је + турска и 2 француска топа.

Године 1808, 14, декембра па народној скупштини, народ народне старешине и совет признао је Јакова Ненадовића, и Кара-Борђе га потврдио за првог команданта нахије ваљевске.

Године 1809 пре половине априла Јаков Ненадовић, који је на Дрини са 8.000 Срба стајао, по налогу Кара-Ђорђа пређе с