Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

— 633 —

пред људима теби досадити!“ Он је хтео и сакупљеном народу говорити, но Фочић повиче: „Водите их даље“. По том повиче на џелата : „Сеци!“ и прво посечен буде кнез Илија Бирчанин, а после Кнез Алекса. Кад је џелат секао Кнеза Алексу, и први пут ударивши га по врату не одсече му главу. Кажу да му је Алекса рекао: „Сецп, пасја веро. не мучи ме, као што би ја теби од једанпут главу одсекао!“ Џелат га удари и по други пут, и глава одлети.

Кад тако кнезови посечени буду, народ се с тог грозног позорја разбегне и у свој нахији ужурба. Турци ваљевски поплаше се и потајно стану припремати своје важније ствару. А дахија Фочић узме обе одсечене главе кнезова, па их мете више себе на чардак за углед; а тела њихова остану на пољу, где су и посечени, те су ту три дана стајала, но на молбу Ваљеваца, Фочић дозволи те безглавно тело Илијино однесе његов буљукбаша Милић Кедић и сарави га код ћелиске цркве. А Алексино безглавно тело узме Манојло из Кличевца, натовари на кола и однесе га у Бранковину, где сарањено буде с лење стране на 4 корака до саме цркве Бранковачке са источно-северве стране, чије кости и данас ту међу праом његовим почивају. Главу Алексину, која је на чардаку код Фочића стајала, после три дана украде Живан Јеротић из Близоња, који је ту код Фочића послуживо, мете је усвоја недра, склопи одозго гуњ око себе и ноћу однесе је у Бранковину, гди родбина Алексина постави стражу око цркве и гроба, гроб одкопају и главу к телу, као што је и на живом стајала, присојуве и укопају.

Доцније за успомену родбина Кнеза Алексе удари усправо на гробу његовом један камени „белег“, средње величине који и данас стоји. На том белегу стоје написале ове речи: „Овде леже кости Обор-Кнеза Алексе Стев. Ненадовића, кога Дахија Фочић посече у Ваљеву 23. Јануара 1804 год.“

Кнез Алекса после смрти своје оставио је у животу само једног свог рођеног млађег брата Јакова, који је са свињама тргодвао, а по устанку Кара-Ђорђевом 1804 год. одма био је Команданг Ваљевске нахије, а доцније и Попечитељ унугрени дела, — жену своју Јованку из куће знатне Ђелмашевића из Гвозденовића, четири сина: Николу и Петра близанџе и прваке, затим млађег сина Матију Проту, бив. Председника Савета Кара-Ђорђевог и Бојводу, а чак у доцније време п Саветника код сина Кара-Ђорђењог Кнеза Александра, и најмлађег сина, доцнијег Кара-Ђорђевог Војводу Симу и три кћери.

Јаков Стев. Ненадовић Попечитељ внутрени дела

члан и председник Совета, командант ваљевски и војвода, и каваљер руског ордена Св. Ане 11. степена и златне медаље

Рођен је у селу Бранковини, нахије Ваљевске. Отац му је био Стеван, а мати Манда, и за то је се он по очину имену први пут СОтебановић презивао.

Јаков је био млађи брат Обор-Кнеза Алексе. Кад је Јаков мало поодрасто, њега његов брат Алекса да у Срем у школу, те научи читати и писати, и кад се кући врати, Алекса га доцније одреди