Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

— 636 — ~

брилијантима украшену сабљу са надписом; „Заштитнику православија вјери и отечества“, један скупоцени прстен и бурмутицу на дар. И поред тога наименово га је каваљером с обдарењем ордена Св. Ане 1. степена; а Јакова, Кнез Симу и друге чланове Совета, истим орденом П. степена почествовао је.

Године 1813, кад Кара-Ђорђе 21. Септембра пређе у Земун, сви се Советници расипрште и оду да своје порсдице спасавају п превозе у Аустрију. Јаков пошље момка да му из Бранковине доведе породицу у Забрежје, а 22. септембра покупи сва важнија акта советска, сложи у два бурета, задније их и на кола натовари да их у Аустрију у име ракије претури, а нека актаиу земљу у Београду закопа; советско зданије запали да се Турци са оставшом архивом не користе, па онда тог дана уза Саву дође у Забрежје.

Како Јаков на аустријску земљу у Срем ступи, њега одма, узму под стражу и у манастир Фенек одпрате, као и друге главније војводе, а потом ту из Земуна допрате и Кара-Ђорђа под стражом. Одатле их све крену у Голубинце. А 29. октобра 1818 год. Кара-ЂБорђа, Јакова, Младена, Симу Марковића пи Луку Лазаревића и друге многе војводе преведу у Варадински Град. 22. декембра Кара-Ђорђу и његовим првим војводама и бившим попечитељима објаве да ће их у Штајерску преместити. И тако 7. јануара 1814 год. крену Кара-Ђорђа са његовим старијим сином Алексијем и одпрате под стражом са пуним пушкама у Грац. Јакова Ненадовића у Цили, а друге војводе по другим Граловима, разместе. После се Цар Александар [. код двора аустријског заузме, те буду те присмотре јула месеца ослобођени, 2 у августу добију руске пасоше и путног трошк«. Те тако Кара-Ђорђе, Јаков пи друге главније војводе 17. септембра са њиовим породицама крену се на пут и преко Темишвара кроз Ердељ испраћени буду у Русију, где у руску варош Хотин 25. октобра 1814 год. дођу. Ту Јаков од Руског Цара Александра за своје издржавање добије годишње 200 дуката, које је непрестано уживао, докле се год није у Србију 1831 год. повратио.

Године 1815, кад је Кнез Милош после 14. јула, учинио мир у Ћуприји са Марашли-Али-Пашом. пропустио га с војском у Београд, и опет Србију под турску власт подчинио, Кара-Ђорђе тад кад за то разуме и чује да је се Цар Александар са бечког конгреса у Петроград вратио узме уза се Јакова Ненадовића и оде у Петроград Цара молити, да би се смиловао да избави Србе испод турског господства. Па како Цар Александар у то време због тадашњи европски политични околности никаково повољно обећање за избављење Србије није им дати могао, тако се они без утехе 1816 год. из Петрограда врате натраг у Хотин, где је Јаков мирно до 1831 год. живио. |

Доцније 1829 год. после руско турског рата Цар Александар трактатом 5-га чланка обвеже Турску, те она 3-му точку Букурештског мира од 1812 год. испуни, права Србији даде (а доцније 1833 год. и 6 одузети округа, која су под ара ре реј извојевата, била, Србији поврати) и Кнеза Милоша за Кнеза Србије 1830 год. призна. Тад Русија, почем види Србију полу независну, коју је она од порте отргла, и да су јој внутрења права осигурана, захте