Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

— 638 —

сну руку до самог рамена, у битки па Сакалу и Босни. Од ове.

последње ране Јаковљева је десна рука изгусила моћ, и није је могао кретати свуда како је хтео, а нарочито на више. Кад је се Богу молио и крстио, нијг могао прсге своје до чела донети. Па тако није могао сабљом да ради и пиштољима десном руком да бије. ПИ гако је сабљу пасао и пиштоље носио на противној десној, за леву руку наручнијој страни, почем се обучио левом као и десном руком сабљу вадити. Турке сећи н пиштољима их тући.

Прота Матија Алекс. Ненадовић

Кара-Ђорђев 1, председник Совета, и војвода 1. реда Каваљер руског ордена Св. Ане П. степена

Родио се у Бранковини, нахије ваљевске, 1777 год. од оца Кнеза Алексе и матере Јоване, из куће Љелмашевића из села Гвозденовића.

Кад Матија мало поодрасте Кнез Алекса да га код свога пароха попа Станоја, којп је близу куће његове с кућом седцо, да књигу учи.

Кад су проту Матију запопили и кад је он први пут у нурију пошо, његов отац Кнез Алекса дао му је окаки совет: „СОпне! ти си још млад и незнаш какав је свет, ти си врло млад и нигде гогово нећеш бити у друштву твоји парњака у годинама, него ћеш све долазити међу старије људе; зато на сасбору, на слави на свадби немој много говорити, него слушај шта старији љули говоре. Ако почнеш тако млад друге ла учиш памети и мудрости, онда ти нигда мудар бити нећеш. Кад говориш што гол, сви ће слушати, али немој ти себи да увртиш у главу да они тебе зато слушају што ти најмудрије говориш; они ће те зато слушати што си њихов попа и што си мој син, пи кад што погрешиш нико ти неће казати; није тако, али сваки ће помислити. Зато мудро се владај и оно што ти се сада учини да није онако као што старији људи говоре, а та немој овда да се плећеш у свађу него причекај док дођеш у године они људи, па тек и онда видиш да није онако а ти им онда кажи.“ ~

Прота је од 1798 до 1804 год., докле му Турци оца посекли нису, поповао, народ Богу се молити поучавао и у цркви ред уводио. А о другој његовој ралњи нема дата. Но кад му оца Алексу 28. јануара 1804 год. Турци посеку, Прога са његовим стрицем Јаковом смести сеоју породицу у збег у планину Посово, и одма са Јаковом одпочне народ противу Турака на устанак спремати и покретати, гди на Бранковачком вису 15. фебруара. искупи се 700 оружани људи, и Прота пошље те се из Бранковачке цркве барјак од белог, црвеног и плавог муселина, на ком су три крста била, донесе, кога развије и у земљу пободе

Одма затим добије Прота ол Кара-Ђорђа позив да у Остру-

жницу дође. Прота оде и ту се први пут са Кара-Ђорђем види, гди му Кара-Ђорђе каже да их зову у Земун, гди ће бити варадински генерал и дахијскп пуномоћници да их мире. Ту приправе девет пунктова, шта ће од дахија тражити, па да се мире. Дођу им контроманска кола, на која Кара-Ђорђе са своји 15 гла-