Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

= 648

лубаре, пред кога оде Прота Ненадозић у Лајковце око 20. јула п одатле оду преко Ваљева Братачићу противу Хаџи-бега.

Јаков Ненадовић, Кнез Сима, Јанко Катић и Лука Лазаревић са ти 6.000 Срба крену се из Дрена и пођу пред великог везира, како су чули да је се из Шапца Београду кренуо, и дошао на конак код реке Вукодражи, гли је и један шанац српски био. А Хасан-Пашу са војском као десно крило посло је напред преко Месараца, гди га Срби на Бељину код Власанице сретну, побију се с њиме, и после жестоког боја разбију га и потерају га натраг Шапцу; но у терању Турака на дугим њивама код воде Петковице између Крњића и Власанице погине војвода Јанко Катић, кога заробљена једна стара Туркешања преваром мучки уби. (Овде су Срби у терању мноштво Турака побили, да је Хасан-Паша са мало њи једва жев у Шапцу издро).

Кад тако Хасан-Пашу срећно разбију, Јаков, Кнез Сима и војвода Лука окреву се п одма ноћу ударе на Великог везира, гди су се сву ноћ из пушака тукли, а Везир из више гопова бацајући ђулета и каргаче бранио се, но у зору Срби повуку се у луг. Кал сване, види везир да му на путу к Београду опасност прети, и разуме за погибију војске под Хасан-Пашом, па се нагло врати Шапцу и око Шапца улогори се. А и Јаков и Лука врну се с војском у Бељин.

У то време били -су бој Срби у Ваљевској нахију са ХаџиБегом на Братачићу. Пошто су га разбили и преко Дрине претерали, стигне од Ваљева и Кара-Ђорђе на конак у Љубинић са једним топом и 300 момака, гди му Јаков и Лука из Бељина пођу у сусрет, п у Орашцу сретну га, па заједно с њиме у Бељин дођу. Ту дође од Ваљева Прота Ненадовић и са Братачића Милан Обреновић и Пљакић са 2.000 људи, и ту се сва српска војска до 8.000 искупи, која има бити бој са босанским везиром са 45.000 Турака. Кара-Ђорђе из Бељина крене сву војску у Јаловик, па узме уза се до 300 момака и одпадне у Поцерину, те у Белој Реци дочепа четири кмета, који су св за турско кнежевство грабили и искупили били да рану Турцима носе, те их посече, и тим принуди Поцерце и нешто од Мачвана те се одметну противу Турака, оде у двориште и ту Милоша Стојићевића Поцерца војводом постави, па се одма врати у Јаловик, крене војску на поље Мишарско и ту нешто шанца на брзу руку искоџа.

Било је у суботу на покладе Госпојинске 31-га јула 1806 г., кад је Кара-Ђорђе на Млшар изашо. Српска војска бројала је 6 до 7.000 пешака, са 5 топова и до 1.500 коњаника. Шанадц је био на друму београдском три четврти сата од Шапца далеко. Ту се Кара-Ђорђе са војводама и Србима стани да турску силу под везиром босанским, која је преко 45.000 Турака бројала и много топова имала, дочека.

Сутра дан у недељу 1 авгу:та рано зором оправи КараЂорђе све коњанике под Јаковом и Луком к Добрави речици у честу. да се притаје, па кад им да знак да у десни бок турски ударе. Кара-Ђорђе остане са пешацима у шанцу, охрабри војску и заповеди да нипошто нико пре не пуца на Турке, док се они близу шанца не прикуче, да их лако у месо гађати могу, па кад им он буде дао знак пуцању са избацајем једног топа, онда сло-