Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

-— 649 —

•

жво плотунима линиским да на Турке ватру оборе. Турска сила тог јутра крене се од Шапца, пређе реку Добра«у, и охоло потраже да им се Срби покоре и оружје положе! Кара-Ђорђе им одговори : „Ако хоћете наше оружје, ево га, дођито и угмите га!“ По том Турци, саме њихове поглавице идући пред војском, широм јурише на Србе у шанцу. К.ра-Борђев гласник топ пукне, а они плотун из пушака оборе и прва нападачка турска линија сва готово мртва падне; ватра из пушака српскох непрестанце се оспе и Турци устукву натраг, али по други џут учине на Србе јуриш но буду опет плотуном, једним, другим, па и трећим дочекани; и кад трећи плотун Срби на Турке из пушака оборе Као знак коњици, која сад из шуме излети и у десни бок Турцима удари, отвори се из пушака и топова жестока ватра : сеча, која је три сата, трајала, где Турци разбијени буду, те се у логор у Добраву врате. Ту погине многи Турчин и Мехмед-Капетан Видаић са његова два сина, а од Срба врло мали бр ј.

Поведељник и уторник прође без боја, само што су се Турци на кленачкој скели хвалили, да ће сутра у среду истерати Србе из шанчева и потрти их све. А за бој у недељу 1 августа говорили су да су само пробали пи ишли да виде шанчеве.

У среду 4 августа рано, турске папе са свом силом више од 45.000 Турака, са више топова крену се на Србе. Кара-Ђорђе је војску распоредио био као и први дан боја, и урочио кад други његов топ пукне, да коњица тад за леђа Турцима удари, : пешаци да из шанца изиђу и на Турке оспу ватру. Турци сад смотренији буду, и не пођу одма на јури'', него изјутра прекуче се ближе и стану намештати кошеве и правити батерије за топове. Кара- Ђорђе тад избаци из шанца један део Срба, који у расутом строју као стрелци стану на Турке пуцати, и у њиховом их послу око прављења батерија узнемиравати; чиме Турке изазову, те пођу противу Срба, а Срби пуцајући стану шанцу редовво одступати, а Турци их гонити. Но кад Турци близу шанца опет дођу, Срби тад плотунима оспу ватру на Турке, и кад топ пукне, Сри излете из шанпџа и на Турке стану жеслоку ватру просипати, а кад и други тоџ српски пукне, који је омо знак за коњицу, она груне Турцима косо за леђа; Турци се збуне, разбију, и у долину савској страни одступе, и стану се искупљати и олмарати. Овај 0ој трајао је 4—5 сати.

Кад тако Турци буду разбијени, било је превалило подне. Срби пешаци оду у шанац ручати, а коњица безбрижно разреди се, и неки и у шанац оду да ручају; кад Турци то виде, прикраду се и изненадно јурну на расугу српску коњицу, хатлије претеку војводу Луку а Јаков измакне за времена у шанац. „Тука се бранио докле је пуне пушке имао, па потегне за саољу, али гајтан се око ње обвио био и не могне је извадити; у то један Турчин ухвали под њим коња за узду, други погегне сабљом по руци, а трећи по глави, вичући: „овамо одите браћо, ово је наш душман!“ Војвода Лука удари једног арбијом у чело, одскочи од коња, где му и један рукав пробијен буде, и он срећно умакне у честу и живот спасе. Кара-Ђорђе, како тај напада) Турака види, одмах са неколико коњаника под Јаковом п са пешацима излети из шанца те се на ново крвави 6ој из пушака и топова отвори,