Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

— 651 „Не гони ла мачванскијих „Каж ге мени кад ће Кулин крава; |. доћи: „Не води ли српскијех робиња“ | „Кад ће доћи да се њему „Које би ме вјерно послужиле; надам: “

После јој гаврани кажу: како су видели обе војске, турску под Кулином, а срџску под Кара-Ђорђем, како су се војске удариле, турске поглавице изгинуле, српска војска турску надвладала, п Кулин погинуо. И да му се више не нада, да јој дође; говорили су: |

„Нит ти иде Кулин - Капетане, „Нит' та иде, нили ћети доћи, „Нит се надај, нити га погледај, „Рани сина пак шиљи на војску: „Србија се умирит не може....“

После ове славне победе Кара-Ђорђе остави ваљевску, шабачку и рудничку војску са војводама под управом Јакова Ненадовића под Шапцом. Узме 1.000 људи и два топа, па оде преко Београда Делиграду противу Ибрапм-Паше скадарског.

Осим напред наведени бојева и овог славног Мишарског боја, у ком је Лука три грлне ране добио, војвода Лука са Јаковом у овој години био је бој више пута при опсади града ша бачког, био је у боју 6. јануара 3., 5., 28. и 29. марта, 13, и 13. и 20. маја, 26. јуна, и 16. септембра ове 1806 год. Но у свима овим нападима нису могли Шабац од Турака по други пут освојити, зато што је турском нојском добро подкрепљен био. Но тек се Шабац наново по освојењу Београда 26. јануара 1807 г. КараЂорђу преда; који тог лава са тријумфом у град уђе, и војводу Луку Лазаревића за команданта Шапца града постави, којп је у истом седио и у њему командирао до пропасти 18913 године.

Војвода је Лука, осим свију до са: наведених бојева п у многим другим омањим бојевима, са 'Гурцим . бојак бијо. За време десетогодишњег ратовања: српског под Кара-Борђем, редак је који бој у крају око Дрине да није Лука у истом участвовао.

Кад су Срби 1809 год. изишли изван граница дотле ос војене Србије, и прешли у Босну да и њу завојују, Кара-Ђорђе отишо је с војском преко Новог-Џазара и Сјенице да се Црном Гором сједини. А Јаков Ненадовић упутио је се био к Сарајеву, и Лука је са Јаковом прешао био доњу Дрину, и на главици повише Бјељине између Зворника и Сребрпице потукао је Турке, у коме је боју погинуо п разглашени мегданџија и јунак МехоОрукџић. Но због несрећне каменичке битке морао је, како Кара- Ђорђе тако п Јаков и Лука сва завојевата места оставити, п похитати да у границама дотле извојевату Србију од турске поплаве спасу.

"Ва време десетогодишњег ратовања српског под Кара-Ђорђем са Турцима војвода „Тука велику је славу имену своме задоопо. Задобио својим оружјем, задобио својим ретким и паметним јунаштвом и пожртвовањем за слободу своје домовине. Редак је који Кара-Ђорђев војвода, који се у јунаштву са „Туком мерити могао, а још ређи, који је у бојевима бијући и секући Турке 14 рава, 9 тешких и 5 олакших на свом телу задобио, пи исте преоолео.