Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

ДИ > Фу “76 5

-— 659 —

низа Саву до у Забрежје сиђу, и одатле оба преко Саве у Аустрију пређу и живот свој од варвара спасу.

за време другога устанка Чупић је прешао у Србију и народ подизао на Турке, али га је мрзио војвода Милош Обреновић. Он је наредио те су га издали Турцима, који су га и погубили.

Војвода Стојан Чупић после своје смрти ославио је у животу две ћери, обе неудате, Василију и Току (Томанију), које се обе доцније у Шабац удалу. И сина Тому, који је седморо деце имао, но ниједно га преживило није; па јеи он после скончао се.

Стојан Чупић био је високог раста, по појасу танак, широки плећа, осредње коштуњав, имао је снажне мишице и подуже прсте на рукама, дуги образа и велики осмеђи бркова. Кад је погинуо било му је око 50 година, и још просед био није.

Има људи, који су покушали да скрију Чупићеву смрт, да баце у засенак славно име његово и натуре му непатријотство, да је сам отишао међ Турке, а не да је изда:! И тако, кад му је одузет живот, да му и чест одузму, као што је покушавато: за Молера, Радича, Цукића и друге. — Но дела јунака Војводе Стојана Чупића таква су, да их нико помрачити не може.

И Змај од Ноћаја, узвишен над страстима, са раширеним крилима над својим патриотичним, јуна ким, славним делима трептаће и славом сјати, као јунак међу првим јунацима и родољубима српским, да његово име нико засенити не може, докле траје Српства и српског имена!

Зека Буљукбаша капешан Голи. Синова.

Зека је рођен у Новој Вароши, у нахији Сјеничкој. Дошао је у Србију у време Кара-Борђевог устанка, а находио се уз војводу Стојана Чупића. Доцније му је било одређено да чува Дринску границу од Турака, и имао је колебе за себе и за своје голе синове у шуми Парашници, у атару Црнобарском, пи ту имао је голи синова — добровољаца — кад 50, кад 100, а кадкад п 200.

Зекини су се војници звали „Голи Синови“ зато, што су били све сами бећари, људи без кућа и породица, па наравно у почетку били су н голи и боси, али су они доцније били одевени све у чоху и злато, а окићени најлешпим оружјем, које су од Турака задобили.

дека је био нарочито лак да дозна, и често да помете турске војске онамо преко Дрине; али и у великим сукобима он је свакад узимао на се део јуначке заједнице, и свакад се одликовао личним јунаштвом и мудрим распоредом.

Њему је војвода Поп Лука овако писао:

„Голи сине, Буљубаша Зеко! Дед' устани и голаће крени ! Да си брзо у Лешњици бјелој, Ловница нам у невољи цвили!“

Даље у распорсду за напад на Турке код Лознице, „Тука

му вели: „Голи Сине, Зеко Буљубаша!