Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

— 660 —

Добро чувај брда и Гучево, Утећи ће у планину Турци“.

Кад је1813 год. сила турска од 100.000, под везиром ДеренДели-Али-Пашом, нагрнула из преко Дрине на Србију, Срби су начинили шанац на Равњу, на земљишту између отоке Засавица и Саве, и ту су мислили да уставе турску силу, док јој друга српска војска неби у бок ударила, те да тако растроје и сузбију Турке, пи врате их у Босну.

Ова се нада не „спуни, него на против турска војска разбије Србе на Засавици, и натера их да се повуку из шанци, итоу великом нереду. Видећи ту погибију браће своје, капетан Зека са својим храбрим голим синовима начини ланац, Те стане заклањати Србе, који су се повлачили, и узбијати Турке, који су нападали. И тим је многима обезбедио узмицање и спасао живот, а себи и.друштву свом купио право на несамргно име. Уверен да се већ спрема да угаси свећа српске слободе, Зека са својим голим синовима није ни мислио о свом избавлењу; док је трајало барута, устављали су Турке са ватром из пушака, а кад тога не стане, они поваде ножеве своје, још по једном погледају па наоблачено небо над Србијом, осврну се на лепе равни Мачванске, па помену Бога и свој народ, јурише са голим ножевима у Турке, и ту, секући се ножевима, бијући се пушчаним кунлацима, пу _коштац Ватајући се голим рукама са Турцима, сви до једног изгину.

Ето тако је свршио низ својих јуначких дела „Капетан Зека Буљукбаша са својим голим синовима, на Засавици“, као Шпартански војвода Леонид на Термоџилима, са своји 300 јунака. Противу персиске Ксерксове војске од три милијуна. Овако врли јунаци умеду за своје отачаство телом умирали, ал делом и именом никад! — |

дека је био човек шишкав, глават, необичне телесне снаге, · дуги образа, крупног гласа, смеђе косе, нарави је био веселе, у суђењу разборит, а велики јунак. Кад је погинуо, није му било више од 45 година. „Слава му“!

Милош Стојићевић Поцерац војвода поцерски.

Малош Стојичевић Поцерап ролио,гсе у селу Врањској, Поцерини, нахије Шабачке. У детињству по манастирима научио је читати и писати. Кад је Кара-Ђорђе 1804 год устао против Турака и кад је Јаков Ненадовић очистио ваљевску и шабачку нахију од Турака, Милош је био прост војник, а По том постане писар код Грушићскога кнеза Илије Марковића, који је тада био и као Буљубаша у Поцерини.

Кад Турска велика сила 1806 годише пређе преко Дрине, поплави сву у шабачкој нахоји Мачву и Џоцерину, и попали и похара села; народ се и кметови предаду, а и Кнез Илија преда се Турпима, и они га учине, пош!:о у Шабац слегну, обор кнезом Поцерским. Али Милош не хтедне се предати Турцима, — па и ако су му Турци матер 3'робили били и у Шабац одвели, —