Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

ита акта с или дакле

ју ф " за '% А 4 „

х 4 . „ но — 661 —

него одбегне у Цер у планину, па кад чује да је српска војска у Тамнави на Бељину, и да је тамо и Кара-Ђорђе са војском приспео, он се с једним момком провуче и сиђе српској војеки Бељину, гдп се прво намери на Кара-Ђорђа.

Године 1807, 1809 и 1810 Милош је славно војевао и са Турцима многи бојак био а понајвише око Дрине. Песма је дивно опевала његов славни мегдан с Мехом-Орукџаћем године 1809. преко Дрине усред поља. испод Бељине.

Године 1811 појави се у Поперини некакав хајдук Прело. Од Кара-Ђорђа и од Совета била је издана заповест, да сваки војвода у својој кнежини мора хајдуке гонити и плаћати штету, коју они почине. Милош дозна, да је Прело негде у шуми на даништу, па се дигне тамо с неколико момака, да га ухвати или убије. Спазивши Прела, јуриши напред на кату, сам пред момцима, и повиче:

„Предај се, Прело!“

Црело западе за дрво, па окрене на њега запету пушку и повиче:

„Натраг, војводо, погинућеш!“

Милош ипак напред јурећи опет викне:

„Предај се, Прело!“

Хајдук му викне:

„Натраг, не гини, војводо! Жао ми је убити такога јунака!“

А кад Милош не хтедне одступити и дође близу, скреше пусник дугу пушку, погоди и с коња мртва обор: на гемљу Милоша. По том хијдук нагне бегати, но и њега стигну те га убију. „Прело паде, Милош не устаде!“

Ето тако погибе славни јупак, Милош од Поцерја, којег ће се име помињати : „док је Српства и српског имена“.

Милошево је тело сарањено, али име никад! У Добрићу са десне стране добрићске цркве до самог темеља, био му је на гробу ударен и белег. Но кад су Турци 1813 год. запалили цркву, те је саторела, онда му је п белег сав испрскао и натпис утрвен, од кога само на једном парчету може ла ве позна година „1811“.

Кад је Милош погинуо, није му било више од 35 година. После његове смрти заостала му је у живо:гу жена (а је ли деце имао не зна се). Тако исто и два рођена брата: Јанко и Ђука, Стојићевићи.

Јанка је Кара-Ђорђе одма после смрти Милошеве поставио на Милошево место за војводу поцерског, кога ву Турци 1813 г. на крају српске пропасти у Лешњици заробили, одвели у Цариград са 300 Срба, где је и умро. Те тако и Кулинова сабља допадне у турске руке, коју Кулинова родбина опег без откупа натраг добије.

А Ђука је дошније био окружни вачелник у Шапцу, који је 20 септембра 1844 године погинуо од бунтовника звани „катана“ под Отојаном Јовановићем из Срема прешавшим, које је кнез Милош: спремио и у Србију послао да дижу буну. Но и они су сви за тај дрски покушај својим главама платили на Буковици у ваљевској нахији 25 сепембра.

Милош је, кажу, био осрепњег раста, пошироких прсију и плећа, повећих уста, подужих образа с руменим јагодицама, косе