Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

“ба а с аВа

смеђе, дугачких танких бркова, очију граорастих, ватрених и погледа оштра; по нарави врло весео и шаљив, а јунак неисказан.

Много је, кажу, његовом јунаштву помагало и То, што је све помишљао на Милоша Обилића, који је, као што се пева и прича, био из Поцерине, а и Кара-Ђорђе га је опоменуо на „Обилића“ кад га је завојвеодио.

Анта Богићевић Јјадрански војвода.

Антоније Богићевић родио се у селу Клубцима, у Јадру, близу Лознице, у почетку друге поле прошлога века.

Године 1804., кад у Срдијп букне устанак српски противу Турака под Кара-Ђорђем, Јаков Ненадовић очисти ваљевску па шабачку нахију од Турака, а за подринску нахију са МехмедКапетаном Видаићем, који је се царске стране држао, учини за Јадар и Рађевину уговор и одвоји од београдског пашалука, и то оваки: 1. да нема читлука; 2. Срби да плаћају капетан-пати арач и порезу, а више ништа, а те данке да купе сни сами; 8. Срби сами да “уде и да уређују по својој вољи ; 4. Турци никаквим послом да не иду по селима, осим спахије да изиђу једвом у години, да покупе свој десетак и главницу; 5. да војска босанска, ако би у напред пошла на ове Србе у београдском пашалуку, не може ићи преко Јадра, него доле на Мачви да прелази Дрину; 6. За знак да војска турска у напредак нити ће преко њих ићи доле на Србе, нити ће њима каква зулума чинити, да им да капетан-паша свога рођака Дервиш-Агу да седи међу њима, и 7. За знак да они ноће више пристајати с овим СОрбима одоздо, пошљу они капетан-паши неколико кметова у залогу и покупе између себе нешто оружја, те га у манастиру Троноши затворе у једну собу, а кључ даду Дервиш-Аги.

Војвода Анта увек је у Лозници био и чувао је од Турака, а и поред Дрине, да Турци из Бссне у Педриње не продиру. А био је у боју са Турцима нл Ражњу код Сокола, и у Рађевини на Крупњу и Рађевом пољу. Код Лознице био је бој са Турцима више пута; и два пута био је великом турском војском у Ловници обсађиват. Но оба пута оОранио је се у Лозници храбро, докле српска војска није дошла се поља, те га оссаде ослободила.

Године 1808. на св. Тропце први пут обсадио је Анту у „108пици травнички везир и Али-Пиша Топал Видаић са силном војском од 100.000 Турака. Али стигне Кара-Ђорђе, Јаков Ненадовић и Лука Лазаревић са војском, те га обсаде ослободе, Турке разбију и преко Дрине претерају.

Године 1810. други пут оссадио је у Лозници Анту Богићевића са Милошем Поцерцем и Бакал-Милосавом, везир босански Дерен-Дели Али-Паша са војском од 50.000 Турака. Но опег са Мораве стигне Кара-Борђе, а од Шапца Јаков Ненадовић, Лука Лазаревић и многе друге војводе са војском ударе на Турке, пак Анту, Поцерца и Бак:л-Милосава муасела ослободе, и на св. Тому 6. октобра жестоко Турке разбију, гди мноштво Турака мртви падне, а остале и преко Дрине претерају. Но у том боју, ако је и врло мало Срба погинуло, много је српских војвода рана допало.