Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

-“

ОНА

После крвавог боја на Лозници 1810 год., није више жестоки

бојева на Лозници до 1818 год. било. У почетку те године Анга разболе сеиу Лозници напрасно у другој половини месеца Априла умре, где је, кажу, по његовој жељи, у тврдом Лозничком шанцу. гди је п љојевао, укопат. - Кал су Турци несрећне 1818 гол. Лозницу освојили, прича се да су Антино тело из земље ископали, главу му одсекли пу Зворник је однели ; а тело његово бацили у бару до шанца према, реци Штири. Но неки Срби ноћу из баре изваде тело Ангино и затрпају га оџет у пређашњу гробницу.

Војвода Анта оставио је после своје смрти једну ћер Томанију, која се 1814 год. уда за господара Јеврема Обрсновића, п два сина млађег Милоша и старијог Богосава, кога Кара-Ђорђе, и ако је врло млад био, одма на месго његовог оца Анте војводом постави.

Хајдук Вељко Петровић . краински војвода.

Хајдук Вељко Петровић родио сву селу Леновцима у Црној Реци, Црноречке нахије, око 1780. гол. Оцу му је било име Петар, а мајци Петрија, и тако по очином имену презиво је се Петровић; и имао је још и два млађа брата Милутина и Миљка.

Кад Кара-Ђорђе 1804. год дође у Орашац на Сретеније господње 2. фебруара, и суде од народа, Станоја Главаша, Катића, Чарапића, Јаковљевића, Вула и други изабрат за врховног вожда народа. српског, ту је и Хајдук Вељко са четом Главашевом сио, и кад се српски устанак развије, хајдучија Станоја !лаваша престане и прељуби се народњем устанку. Онда Хајлук Вељко пређе, те је као момак код смедерерског војводе Ђуше Вулиће-

"вића био и уз њега противу Турака војево. Но пошто Ђуша у

Смедереву од Турака у јесен 1805. год. погине и Кара-Ђорђе на његово место постави његовог брата Вујицу Вулићевића, Хајдук Вељко остане п код Вујипе у служби и постане неки Буљукбашипа над неколико момака.

Једном дође из Видина турска потера да нападне Хајдук Вељка у Кривом Виру. Но Нељко ноћу са својим момцима увуче се у сред њиховог стана, на викне турски; „Ето Вељка, разби све,“ џа ожеже одмах на оне, који су се будили, онако поплашене, те их разбије све, и распршти куд кога. И од тог доба Вељко постане страпило Турцима, на кога нису више пападали.

Вељко је после овога поградио шанчеве у Вражогрњцу, Грљану и Сумраковцу, и сам је собом и са својим бећарима држао све ове шанчеве. И тако Вељко, истеравши Турке из Црне-Реке, старешовао је у овом крају и седио у Бањи.

Године 1809. постављен буде Вељко да од Турака чува Бању, и совет му дода Стевана ЖКисковића 8. савегника, да га чука и уздржава, да не би он по својој превеликој храбрости где год своју војску у зудо потро и У ока Тукући се око Бање са Турцима, рањен буде пи он п Живковић. Но кад после Каменичке пропасти 19. Маја дођу Турци, те га са свију страна опколе, гди су га неколико недеља у опколу држали, дакле Кара-Ђорђе вије стигао од Новог Пазара, те га 6. Јула опсаде ослободио.