Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

Бо

БА

Годиве 1813., пре него што ће сила Турска на Србију навалити, одреди му Совет и Нара-Ђорђе још три Кпежине из нахије пожаревачке у помоћ, да чува онај крај од Гурака.

Па како је Вељко увиђао да ће велпка турска сила на Неготин навалитп, он из Неготива испрати жене и децу у збег у Пореч, и кад је, с осталим женама и депом, из Неготина био испратио и своју љену са снахама п: децом у Пореч, де ђе му при- "а јатељ један, и вилевши по соси различне сребрне наките коњске + > и друге којекакве скупоцене ствари, запита га увече насамо, па зашто и то није послао са женом у Пореч, а он одговори: „Нека жене носе п чувају своје кошуље, чарапе, платно, пређу п пле- ка тиво, а ово су ствари јуначке које сам ја па сабљу добио, и сад “5 са сабљом ваља и да чувам; а који то није кад»р сабљом чувати Ме и бранити, није га врелан ни имати. Срамота би било, да Турци дођу у моју кућу, па код толике славе и имена мога, ништа у га њој да ве нађу.“ |

Вељка је издао Турцима неки Цинцарин Настас Армаш, од некуд из Турске родом. Он је код Вељка био у чети добровољаца,

капетан, па не':то се свадл са Вељком, те голине остави га и оде пуна у Влашку, па из Влашке пређе Турцима у Видин. И да сеосеети

Вељку, оде у логор турски и каже им како Вељко свако јутро на шанце излази, те се шета. Турци наместе и нанишане више У

толова па једну тачку на мали шанац, п чим се Вељко на шанцу Ра покаже, позна га Армаш и каже Турцима: „Ено Вељка !“ Тобџије

опале готове нанпшењене топове, и Вељка смрве. Вељка је ђуле . ударило у лево рама до сисе и однело му је пола прсију, и кажу Зе У да је у том магновењу само полу речи изговорио: „Држе—!“ и Бе

пао мртав на земљу. | х Љ4рУ.

Момци Вељкови Кад виде где он паде, узму га и одма покрију са сеном, да га људи не виде и да се не поплаше., А тог _ вечера узме га брат његов Милугин са момцима и сарави с десне 3: стране до пркве неготинске, пошто одозго по врх њега мете још два три бећара и одозго гроб са земљом поравни, да се не по знаје, јер би Турци дали много блага за главу Вељкову, да су је могли наћи, и

После смрти Вељкове остала су му дза млађа брата у животу: Милутин, који је био код њега Бинбаша, и кога Кара-Борђе одма по смрти Вељковој постави 4. августа 1813. год. за војводу крајинског на Вељково место; а Миљко, који је био момак уз Вељка. за тад остане момак и уз Милутина. И осим браће, оставио је Вељко жену Стану и сина Раку. Е

Петар Теодоровић Добрњац Млавски војвода.

Петар Теодоровић родио сеу селу Добрњу, среза Млавског, округа Пожаревачког, и по имену села зват је Добрњац. Он је за млађи своји тодина био неко време хајдук, а после је трговао живим малом, стоком и другим којекаковим ситвицама.

Године 1804., кад је Кара-Ђорђе устао противу Турака, Петар Теодоровић био је Миленков буљукбаша и заједно с њиме пошао | је прогиву Турака, п уз Миленка био је у боју на Пожаревцу, =