Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

смевши о својој мисији ни споменути, врати се 1816 године без успеха Милошу у Србију.

Кад се Добрњац из Петрограда у Кишињев вратио, он је држао села под аренду и трговао и частио почешће Губерниске чивовнике, да би љубав њиозу задобио пи да би му кроз прсте гледали његове којекакве пеупутност:, које је тим у многом чему и успево. После неког времена Петар Добрњац добије неку неизлечиму гадну болест, од које је више времена болове, џа одеу Јаш да се лечи. На послетку досадан му и живот буде, па потрешен грижом совести, једпом 1828. год. у Јашу позове к себи неколико Срба, који су се ту трефили ; између који оде му Војвода поп Лука Лазаревић, Цинцар Јанко, Илија Чарапић, Петар Чардаклија и Јеврем Ненадовић, који је тал као интендант у руској МЕ војеној служби у чину поручика био. Прел њима се Петар ДоорИн · њац исповеди овако: „Браћо, ја се не могу моји мука опростити, Ја док вам год не одкријем једну моју досад притајану кривицу. Ја _____сам издао на Каменици. Свадио сам се са Милојем Трнавцем, па Кеа: сам наговорио Вељка, да иде у Гургусовац, па сам затим и ја пса отишао за њим, а Турцима поручио да ударе. Но опростите ми !“ Онп му опросте. И за тим Добрњац онако мучан у Јашу усДЕ коро 6. Октомбра 1828. год. умре и сарањен буде код пркве Св. Па Сппридона, гди му се при самрти кажу трефио само Тодор Хербез. У Кад је умро био је стар око 60. своји година.

Стеван Синђелић ресавски војвода.

МИ, Стеван Синђелић родио се уселу Грабовцу, срезу ресавском ЦЕ-- нахпје ћуприске, и био је на кући богат човек. Пи Пре устанка Кара-Ђорђевог на Турке био је Стеван СинђеРата лић момак код ресавског обркнеза Петра из Гложана. По Кад дахије пред устанак многе кнезове и друге одабраније Србе > по Орбији изсеку, па и кнеза Петра посеку, тад пређе некако сва власт ___ кнеза Петра на Стевана Синђелића, који је такву као кпез вршио.

Кад Кара-Ђорђе 24. јануара 1804. год. у Јасеница устане противу Турака, очисти села и Рудник од Турака, дође с војском под Београд и обсади га. А после тог и више нахија од Турака > очисти. Па кад године 1805. пође с војском да и јужне крајеве

ослобођава, и да стане на џут силној турској војсци, која је се

противу Србије под Афис-Пашом спремала да у Српију упадне, ~, тад Стеван Синђелић покрене Ресавце и први пут побије се са | Турцима на месту Јасењару, 3 сата далеко од села Медвеђе, а на ЈЕ. данашњем путу, који води од Свилајнца к Ћуприји. Он ту са Ре[-. савцима и с неким Кривокућом, одбраним јунаком из смедерев| ског села Марковпа, у заседи дочека Турке, многе потуче, а остауз так Турака отера у Ћуприју. 4 У овом боју пао је јунак Кривокућа, и прича се да га је у. убила пушка од српске стране, само се не зна, је ли то било неМА ј хотице или навалице из какве освете. с Срби врло зажале за тим јупаком; зато узме сваки по ка2 мен у руку и, бацивши на једно место на гомилу, свакп рекне: „Проклет био ко уби Кривокућу!“