Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

НЕ на ће 1 5 | Еј Ра — 668 — МЕ иу. (2 > М «К . ; У почетку јануара 1806. год., кад Кара-Ђорђе нареди те Ми-

ленко с војском оде низ Дунав Поречу, а Јаков Незаловић на Дрину противу босански Турака, Младен Миловановић оде Кру-

шевцу, освоји га и Јастребцем планином границу Србије учини;

а Петар Добрњац са Живић капетаном оде, те пстера мали број

Турака из Ћуприје, Параћина и Ражња и у Делиграду противу

Турака од Ниша стане и утврди се.

Тад је с Досрњцем био пи Стеван Синђелић са Ресавцима, и у Делиграду остао је, и готово непреставце бојак са Турцима бпо и Дели:рад чувао.

Године 1809., кад Кара-Ђорђе види целу земљу и Град'ве од Турака очишћену, смисли да се и заље из дотле песгојећи граница Србије и народ српски испод турског ига ослобођава. Тако те исте године разреди војводе са војском, те пођу у четири правца пи предузму офанзиву. Војвода Јакоз Ненадовић са војском пређе Дрину и предузме пут преко Босне к С«рајеву; но пошто се Јаков у Босни у боју рани, врати се натраг у Бранковину те је се лечио. А ћнез Сима Марковић предузме команду и пође лаље Сарајеву.

Кара-Ђ рђе упадне у Херцеговину, севоји Сепицу, НовуВарош и Нови-Пагар. и пође те се с Црном Гором преко Пријепоља саједини. Миленко Стојковић оде низ Дунав к Тимоку а Милоје Петровић пође противу Ниша.

Милоје Петровић био је главни командант те војске. Но с њиме ни мало није се слагао Петар Добрњац, који је изишао на глас због бранења Делиграда; па ако им је од Кара-Ђорђа и Совета препоручено било, да се слажу и слушају, ипак слагали се нису.

Па како су дошли под Ниш, у ком је мало турске војске било, а п шанчеви били су забатаљени, Турци се јако забрину и поплаше. Милоје хтедне да одма на Ниш удари, али не дадне му Добрњац, него му каже да Турпе пимаду доста топова, па ће им досадити. Но после два три дана дође велика помоћ Гурцима у Ниш, и тако се нападање на Ниш осујети, а Срби поставе се у шанчеве за одорану.

Па како руски главнокомандујући из Влашке не пређе доњи Дунав у Бугарску с војском да удари на Турке, као што је КараЂорђу и Совету јавио да ће урадити, те тако велика сила турска, немајући с Русима посла, искупи се код Ниша и стане нападати на ушанчене Србе. Бојева је било сваки дан, али Срби су их јупачки одбијали. Но кад Хајдук-Вељко после 7—8 дана оде с коњаницима да орани Гургусовац, Турци. стану још жешће на Србе нападати. Но кад самовољно п без икакове потребе и Добрњац, мрзећи на Милоја, напусти свој шанац и оде после три дана за Вељком и издају учини. Српска војска ослаби.

Тад наступа славна смрт бесмртног јунака Војводе Стевана Синђелића и његових 2.000 јунака Ресаваца. По одласку Петра Добрњца, други дан 18 Маја, кад виде

Турци празан шанац, ползујући се тим, ударе на усамљени 1-ви шанац, који је бло најближе Ниши и у ком је Сивђелић био. Бој.

тАљЕВЕР 2

зе

би

Ка » |

шта