Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа II

ЛОЈД,

Завјерцима л светости сушчега

Та божица појавну се кадшто,

Пак и мени објетнику њену;

Сјем тежења кње сушчеству јарке, Најкрепчег ми од раздражја сваког, Захтјех чувством оживотит својска, Мила, жаљна Сербетва дјејствовања, Што век ови сприознатниласу,

И нравствену Венус отличија;

О Сербаку л, свременици честни,

И потомство сва надеждо љепша, Буди стало незаборављиву!

Утјеха је спомињати предке, Пробитачно верлости се грејат,

Што поноса човечија зубљу

Сама ужди у суђењем редким;

Та узајми који немаш уши,

А десиш се на свијету игда,

Пак обратис ка збиљости хукма!....

===> Свештеницма природнога твора,

Чубра Чојковић.