Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа II

ПН. а > атоме Ти ~ њ 5" “ „+ |" % "Ад к. ~

У!

дарство Војвода првог реда, и тад све млађе Војводе добију у својим војводствама подједнаку власт и остану под непосредном заповешћу вемаљског Совета и Кара-Ђорђа, којима је у време ратовања одређиват и постављат нарочити главин Командант, под чију су власт искључно Војводе П. реда, Капетани и војници подпадали, али ти Команданти нису се мешали у грађанске власти, које су стајале под непосредном управом Совета и земаљског великог суда.

П. Сви готово лисци до данас о пропасти Србије 1813. год. писали су и тврдили, да су у то несрећно по Србе време све готово Србске Војводе и друге народне старешине, за спасти свој живот од Турског варварства у Аустрију пребегле, и да је после тог већи део њи у Русију отишо. Но то тврђење писаца посве је неосновано. Ми смо се постарали, те смо истражили, узнали и нашли да је у Аустрију

осим простог народа и омањи старешина по паденију Србије пребегло

50 људи, које Попечитеља, Советника, Војвода 1. пи ЏП. реда, Кнезова Капетана и свештени лица, од који су 19. њи 1814. год. пспраћени отишли заједно са Кара- Ђорђем у Бесарабију, Руске области, те су ту становали до 1830. год., а неки п до 1831. год., а потом сеу Србију по захтеву Руског двора повратили. Заоставше у Аустрији пребегше Војводе п неке старешине на броју њи 31., како је устанак Србски поново 1815. год. прво под Војводом „Арсенијем Ломом“ на, Цветни Четвртак

8. Априла букнуо, сви су одма прешли у Србију, противу Турака дизали“

народ, с Турцима се тукли и из Србије ји прогонили, докле и миру месецу Јулу са Вевиром Марашли-Али-Пашом у Ћуприји није закључен.

Ради ове истине и бољег схваћања ми смо оне све Војводе и друге старешине, које су по паденију Србије 1813. год. у Аустрију пребегле, а потом се у Србију до 1815. год. повраћале, са једном звездицом (“), а оне који су 1814. год. у Русију отишле и 1830 —-1. год. у Србију се повратиле, са две звездице (““) на крају презимена њповог свакога означили. |

Остале све друге Војводе Кнезови и други јунаци у Опоменици именовати, који са свездицама означени нису, нигди ив Србије бегали ни удаљавили се нису, него су се са Капетанима, другим старешинама и јуначким Србима по шумама, гудурама и пећинама од Турака крили, живот свој чували и договоре један с другим, а и са старешинама у Аустрији пребеглим тајно водили, да се опет противу гулумћара Турака подитну,