Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа II, стр. 319

+= 2830 --=

бегати по Цариграду, Видину, Влашкој, Русији и другим земљама, међу којим првим људма били су и Гарашани. Па како одбегли из Србије први Србски Великаши дејством Порте и Русије 1842 године у Србију се поврате, и немогну се са Књазом Мијаилом измирити, него се страсти њиове једне спрема другима горе распале, тако сви Великаши закључе, да Књаза Мијаила принуде да не слуша савете свога оца Милоша, да се држи Устава, да неправедно људе не гони, или да и њега као и оца му из земље прогнаду. И тако сви Србски Великаши оду међу народ да га на буну покрену, међу којима и Гарашани, а Вучић, уз ког престане п гарнизон Крагујевачки са топџијама и официрима, продре до Крагујевца. да ту буну у Београду довна Кнез Мијаило, па узме Београдске три чете регуларни пешака и коњанике и 19. Августа 1842 год. крене се Крагујевцу противу Вучића, но у путу из писма уваћеног, које је Вучић Гарашанину писао, дозна да је и Милутин изшшао да народ на оружје подиже, па пошље Милоша Брку официра и Карића са неколико катана, те Милутина, у гају између села Лисовића п Барајева 20. Августа нађу, из пушака убију, и по заповести главу му одсеку п у Жабаре Књагу Мијаилу на конак однесу, гди буде на колац за углед набијена, а официр, који је извршио то убиство, одма добије један чин већи. Обезглављено тело старог Милутина Гарашанина по одласку убилаца остало је на месту убиства на равни, да га птице и зверови једу. Но један сељак из Барајева крадом га ноћу сарани, а доцније буде тело Милутиново одатле из земље извађено п код Грочанске цркве укопато, гди и данас ту старог п заслужног ратоборца Милутина Гарашанина пепео почива. |

Кад су послате катане да убију старог Милутина Гарашанина, послате су да му убију и сина Луку, кога 28. Августа нађу код његове куће у Гроцкој и убију га, па и њему главу одееку и пред његовом кућом на колац набију, а за поругу запаљен чибук у уста му мету. Обезглављено тело остане пред његовом кућом, које је породица гледала и није јој дозвољено било да се одма укопа, докле год Књаз Мијаило небуде од Крагујевца Вучићем 24. Августа сузбијен, на Жабарима разбијен, п 25. Августа из Топчидера ноћу у демун не пребегне; тад узму главе старог Милутина и сина му Луке, са телима

споје и у гробнице укопају. И тако Гарашани уставну слободу честитом својом крвљу залију.

4 и КИР. ју.