Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа II, стр. 322

+= 288 =

да желе у Русији живити. Генерал Црвенка вештином својом добије копију тог писма као испоруке, и после тог називао је Јанићија Руским „духом.“

Кад Кара-Ђорђа и његове Војводе из Фенека у Варадин крену, а доцније у Јануару месецу 1814 год. по Градовима растуре, ондан Јанићија одправе у Петаву, гди је под стражом био дотле, докле Император Аустријски по молби Руског Цара Александра не пусти Кара__ Ђорђа са Војводама у слободу, који 17. Септемвра 1814 год. испра-

ћени преко Ердеља у Русију оду, с којима и Јанићије Бурић оде.

Јанићије је живио у Хотину у Бесарабији, гди су и други Срби из Србије становали. Он се кад и друге Војводе 1830 год. из Русије у Србију повратио. Даљи података о животу његовом немамо. Он је после 1842 год. био Советник и у фришко умро.

После смрти своје оставио је два спина, Владисава и Александра, први је као столоначалник Минпстерства био и умро, а други и данас _ као члан апелационог суда у пензији живи. Оставио је и две удате ћери, Полу и Милицу.

69.

СТЕВАН ВИЛИПОВИЋ. СЕКРЕТАР СОВЕТА.

Стеван је рођен у Јагњилу у Лепеничком Срезу, нахије Крагујевачке. Отац његов под Кара-Ђорђем био је Капетан, и звао се Марко Филиповић, за ким је била удата сестра Г. Јелене, жене Кара-Борђеве и отуда је он био Кара- Борђев пашеног.

Стеван биће изучио велику школу у Београду, био је прво писар код Кара-Ђорђа, а за тим поставлен буде и за Секретара Совета.

Кад пропаст Србска буде 1813 год. и многи Срби за спасти свој живот, пребегну у Аустрију; тад и Вилиповић пребегне, и 1814 год. са другим Орбима оде у Русију, гди је о Руском издржању живио.

Године 1837 врати се у Србију, гди примљен буде у државну службу, у којој постане и члан суда. А потом под владом Књаза Александра Кара-Ђорђевића замолн, те га поставе у пензију са целом платом од 450 талира, коју је као судија имао, из уважења стари заслуга његови, који је под Кара-Ђорђем као Секретар Советски био.