Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа II, стр. 336
-
:. - 2
+ 243 --=-
како су се у овом боју први сва тројица као добри јунаци показали, тако ји Кара-Борђе именује. старешинама Рудничким, и то: Лазара Мутапа за старешину Моравског, Арсенија Лому за Буљукбашу срева,
_ Качерског, а Милића Дринчића за Буљукбашу ондашње Подгорске Кне-
жине а данашњег среза Црногорског. Милана Обреновића као марвеног трговца, који је у народу због трговине добро познат, одреди за старешину Рудничке нахије, и пошље ји да народ Рудничке нахије противу Турака на оружје подижу. А он с војском врати се преко Страгара и Врбице у Тополу и одатле даље пође требити Турке.
Кад Милан са другима старешинама подигне Рудничку нахију, Кара-Ђорђе му пише, те с Рудничанима дође у Тополу а одатле оду Е Јагодини, гди пре половине Марта ударе на Јагодину; но како је у Јагодину дошао био Кучук-Алија Дахија, а и Гушанац са Крџалијама, буду са штетом одбијени. Но Кара-Ђорђе искупи повише војске па по други пут 16. Марта удари на Јагодину и освоји је. Тад после овог боја Милан врати се натраг у Рудничку нахију, и тек доцније Кара-Борђе изда налог свима по Србији Војводама па и Милану, те му сви 9. Маја на Врачар под Београд дођу. Одатле КараЂорђе узме Јакова Ненадовића са Ваљевцима, Милана са Рудничанима. и још неким другим Војводама, оду противу Пожаревца, те пи њега између 16.—20. Маја освоје, и одатле оду Смедереву, те им се п Смедеревски Турци под условом предаду, да остану у Граду и да мирно живе, па се одатле врате на Врачар, гди се ту са војском задрже до Јула месеца, докле Бећир-Паша недође с војском у Београд, да Србе с Дахијама помири, гди све четпри Дахије погубљене буду, а после њи Гушанац- Алија преузме власт и Бећир-Паша се безуспјешно 96. Октобра т. 1804 год. врати натраг у Босну. Потом нешто војске Србске остане под Београдом, а проча сва одпуштена буде својим кућама.
Године 1805, кад Кара-Ђорђе пошље Јакова Ненадовића противу Ужице, био је у боју том између други Војвода, које је Јаков са собом увео, као Поп Лука Лазаревић, Прота Ненадовић, Капетан Радич, Грбовић, и Милан Обреновић, гди је Ужице 20. Јуда на Св. Илију узето и спаљено.
Године 1806 у почетку Јануара месеца, кал Кара- Борђе нареди да се за војевавају даље земљишта Србска пи Србија шири, Миленко 16 +