Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

16 ОДЕЉАК ДРУГИ

Несумњиво је рационалније Вуково груписање именица мушког и средњег рода у промене (деклинације) по роду него што је Мразовићево по завршетку. Вук ставља у прву промену све именице мушког рода на сугласно, образац: апосшол, а у четврту именице средњег рода наеи о, обрасци: поље, село (ту су и: име, теле дрво, слово;; Мразовић пак у другу промену меће именице мушког рода на ђ и средњег рода %% 4, 6 обрасци; Апсла дубко, Отрча, има сераце, а у четврту опет именице мушког рода на њу ли, си, зи, об, УМ, ви, и средњег рода на 6 обрасци: омчител, Хољатан, омченј, — Практичније је (иако му то Копитар у реценизији за= мера) што не наводи као Мразовић све падеже у оба броја од оних име= ница које у понеким падежима мењају који сугласник или самогласник, већ се задовољава само напоменом о томе. [ако код Мразовића поред горе поменутих образаца у другој и четвртој промени има у другој још цела промена од именица; Брагћ, прудкљ, грубхљ, чтецљ ножа кнрпнчћ Грошћ прншиљ) оТбИЉ, пеокљ, сви жрешљ, слоко, Рнланнић домћ, Брата; а у четвртој још: пар, камењ, гопољњ. У другој промени код Вука је образац; вода, а код Мразовића (у арвој промени) поред УНА и ФБАТБНА, још: кинга, река сноха, денних, мрежа, Уча; аАУша, пнша, скНИА и СУМА, (Свега тога код Вука нема, и није ни потребно. (Он се задовољава само да каже у којим се падежима ове именице разликују од оне, која је наведена у обрасцу.

Исто тако и код заменица боље је што је уза сваку врсту заме= ница додао и образац промене 4. личне: ја, ти, он, она, оно; 2. присвоја= вагпелне: мој, моја моје; 3. указашелне: тај, та, то; 4. вопросишелне: кто, ко, шта, што, что; 5. повраћашелна: себе), док Мразовић њихову промену дели у четири «приклада«: Газђ, тн, све; П самђ, сама, само, И сен, ста, «ен, че ТУ ктб, что, чко; и засебно: иже, же, еже.

_ Још је већа разлика између Мразовића и Вука у разликовању глагола према трајању и према врсти радње. По Мразовићу глаголи су »т. 6% смотрешн знамешкаша а) дљистентелнн:; ПАНТА, БЛО; Бр СТРАДаТеМШН: ПБРТАЊСА, БЛОА; 5) ФфСАШН: ЗАЈАКСТЕУН, СПАР; Гр СУложнтелНН: -БонА, ТРУЖААНСА, — 2, БЉ смотренн АНЦЊ; А) АНЧШН 235 пбтан, тбр пнтаешн еће.) 6) БезАНЧШно подоваетћ. — 3) Е% склотрентн сопражента: а) правнашн: војно, БлекУ; Б) непракнашн: илњу ББМУЂ, РАМЂ; лншавлн осу, фаХђ, Прнмивчанте Крим снхљ сУтђ Саце ГААГОЛН 1) СУшетентелн: еилћ, Бекан; 2) нАчННатеМШН: 'тепави, ББАБНУ 3) УчАшателшн: читан; ББГАЊАК_По Вуку пак они су: »[ пригледом знаменованља: : совершителни чути, видити; 2. несовершителни:; писати, копати; 3. учесћивателни: давати, записивати. ПИ пригледом залога: 1. дгећствителни: !а пишем писмо; 2. страдателни: ти ћеш бити везан; 3. среднљи; Та спавам; 4. повраћателни: Ја се радујем. Ш пригледом лица: !. лични: Ја го= ворим; 2. безлични: герми. [У пригледом спрезанђа; 1. правилни: на=ам,=ем,=им; 2. неправилни: могу, оћу« — Као што се види, оне што Мразовић ставља и примедбу, Вук поставља на прво место, и назива знаменовање; а место Мразовићевих назива сцетентемин и начннателин зове их совершителни и несовершителни, (Оно што је код