Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

О ОВОЈ КЊИЗИ

Вук неоспорно долази међу прве и најзнатније наше људе деветнаестог века. Академија Наука намеравала је свечаном седницом обележити стогодишњицу његове прве књиге у септембру 1914 године. Мени је било намењено да говорим о првим његовим радовима Сдо 18:8 гу, а Државна Штампарија била је спремила стереотипно издање његове прве Пјеснарице. Али је дошао рат и све то омео. Клишети од Песнарици изгледа да су у штампарији пропали, а мој рукопис, који није још био готов, сачувао се у Академији. После рата ја сам тај рад продужио, и ево га сад као целине о Вукову животу и његову раду.

Иако је Вук тако знатна појава у нашем културном и књи= жевном животу, иако је о њему и за живота, а нарочито после смрти му, написано много похвалних беседа и чланака, ми ни до данас, после бо година од смрти му, немамо добро описана његова живота и рада. И данас је још о Вуку и раду му «поред све непотпуности и других неких недостатакау најбоље дело Пл. Кулаковског Вукљ Караджичљ, его дбателђностђ и значенје вљ сербскои литературћ Москва 1882. Ако овоме додамо изврстан чланчић Јагићев Јазјисе Мика Зћегапоу! са Кагааг1сахапа5зпагодп! јез! К (Ки емик ГИ, Дастеђ 1864), расправу г. А. Белића О Вуковим погледима на српске диалекте и књижевни језик «у Гласу Акад. 82, 1910), и — ако хоћете мој говор приликом преноса костију му у Србију (О његову раду на српском језику и правопису «у Гласу Акад. 55, '8977%, онда је исцрпено све што је о Вуку оргинално и од вред= ности написано. (Све остало махом су фразе и препричавање онога што је једном већ било речено.

Уосталом било је и тешко писати о његову животу пре издања његове Преписке (бизишло досад УП књига, а три још Бог зна кад ће Државна Штампарија бити у стању издати), јер готово све што о његову животу знамо, то је што је сам о себи