Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

М1

овде онде у својим списима рекао, и што је по његову причању забележио И. И. Срезњевски Московски лит. и учен, Сбор= никљ 19—369, Москва 1846). (Савременици нам нису оставили готово никаквих успомена о њему. (Сад нам се тек у Преписци износи пред очи цела она средина у којој је живео и радио, и све оне чињенице које су му помагале или одмагале у послу.

(Само по тој аутентичној грађи заједно са још неизданом); покушао сам дати целу слику његова живота и рада, и с тога се нисам обзирао на оно што је досад о њему писано, да бих избегао полемисање и опровргавање што је по непоузданим изворима о њему речено, Једино сам се више обзирао на Срез= њевског као на једини извор за прво доба његова живота, а за доцније време, откад почиње грађа из Преписке, критички сам се њим служио, јер је Вук њему причао ствари после 30—40 година откад су се догодиле, па се није могао тачно свега сећати.

Иако је овај рад испао прилично велики, иако је рађен по обилној грађи, ја сам потпуно свестан да ће се у њему наћи можда и празнина или понеких непотпуности, а можда чак и нетачно схваћених понеких прилика, чему се не треба чудити, јер је ово после Кулаковског први покушај да се у целини представи рад човека који је педесет година радио на књижевности, и који је од почетка био најмаркантнија личност у њој, а под крај живота био њен центар (у колико се језика тиче),

Можда ће неко замерити и плану по коме је овај посао израђен. Признајем да сам и сам био у забуни како да распо= редим грађу и удесим план излагања, па сам се напослетку одлучио да идем хронолошки, излажући упоредо и живот и рад. То сам учинио и зато, што је његов живот густо испреплетен с његовим књижевним радом, и обратно, књижевни рад јако је утицао на његов живот, тако да ако се хоће да разуме и једно и друго, не може се једно од другог одвојити и свако засебно излагати. главном, он је свој живот много више подређивао књижевном раду, него рад животу. Да он од самога почетка није био потпуно свестан важности свога књижевног рада и правца, његов би живот био сасвим друкчији, (Сем тога чинило ми се да ће овако јасније бити представљено под каквим је приликама и како је сам Вук растао и развијао се, и како је растао његов утицај.!

1 О животу се говори у главама 1, 13, 14, :7, 20, 22, 29 25; 26; 28, 30, 36; 47 и 48; о животу и о раду у гл, 5, 9, 16, 18, 29 И 35; 0 раду: 6—8, 10—=12. 15, 109, 21; 24, за, 33, 37746 и 49; У ГЛ. 2—4, 27, 34 И 50 говори се о другом којечему што је у јакој вези с Вуковим радом. 1 Раније су објављене ове главе: друга, у Белићевој Споменици, тринаеста, у При= лозима ШП. Поповића (књ. [), осамнаеста и двадесет друга, у Годишници (3 42% двадесет пета у С. К. Гласнику «1820 г. 1 св. 6—8); двадесет девета У Југословенској Обнови Њиви (бр: 18 и 20 1820 г.); четрдесет девета у Јужнословенском филологу (ев, Шу и (у изводу) у Просветном Гласнику (1821 г.); педесета (у изводу) у С. К. Гла= снику ( св. 87 и библиографија Вукових списа у Просветном Гласнику (1822 г.).