Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

а ин е

Ми

Истина да се овако губи систематична прегледност његова рада као филолога, као етнографа и као историка, али су то задаци опширнијих студија, као што је н. пр. г. Белићева о његовим погледима на књижевни језик и диалекте, Гаких специалних сту= дија о Вуку и о ономе што је с њим у вези има још много да се изради, н, пр. о развитку српског књижевног језика од Орфе= лина до шесетих година прошлог века и о Вуковој улози у томе; о развитку српског правописа грађанским словима опет од (Орфе= лина до шесетих година прошлога века када је завладао Вуков; о превођењу народних песама на словенске и друге језике, наро= чито на немачки, и о одзивима о њима; о савременим Вуку књи= жевницима, како противницима тако и пријатељима, и о Вукову утицају на њих; о његовим везама с другим, нарочито руским и немачким, књижевницима и научницима, и о распростирању међу њима знања о Србима уопште; ит. д. ит. д.

(О свему овоме има, истина, говора и у овој књизи, јер сам се старао да излажући његов живот и рад покажем и његов однос према бар главним личностима с којима је долазио у додир да се види и средина у којој се кретао и радио. Али све је то чињено укратко, једно, да књига сувише не нарасте, а друго, да се у опширности не расплине слика самога Вука и његова рада.

Излажући идеје Вукове или његових пријатеља и противника најчешће сам пуштао да они сами говоре, јер ма како опширно да се проприча туђе схватање о нечему, никад се то тако јасно не види као из властитих речи. Колико сам уопште успео да представим слику Вукову и његова рада као и његове савреме= нике — нека суде читаоци. Али, држим, смем толико рећи да је овом књигом положена солидна основа за даље изучавање Вука и његова доба. Моја је жеља и намера да се овом књигом под= стакну млађе снаге на тај посао, и нико се више од мене не би радовао, ако би овај мој рад кроз неколике године био оглашен за застарео и несавремен.

Приложена Вукова слика најстарија је која нам је очувана. (Она је снимљена са слике масном бојом у Нар. Музеју коју је поклонио М. Миловук, син Вукова пријатеља Ј. Миловука, трговца из Пеште, и биће из доба око 1827 г. Била је још једна старија од пре 1817 године, али шта је с њом било, не зна се. ФПре= писка |, 199, 245, 250, 255, 256, 250, 264). Имају још три слике Букове: из четрдесетих година, литографија Д. Јовановића, опет литографија, јамачно педесетих година, и најдоцнија слика из шесетих година која је често издавана по фотографији где се Вук сликао са женом.