Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)
ГЛАВА ДЕВЕТА 105
"
јуначке песме нису груписане хронолошки. Од седамнаест јуначких песама унесено је десет у Шегу, три у Ш-ћу, а четири у ГУ=ту књигу трећег издања,
Иако Вук вели у предговору да их је писао из уста певача и пева= чица (па то понавља и у предговору другог издања, сем прозор место пенџер, што је остатак од поправљања језика), иако Копитар у рецензији наглашује да се у њој налази истинити прави српски језик (КЛ. Зећг. 348), с чиме се и Вук слаже с малом оградом“ — опет у њој има повише одступања према доцнијим издањима.
Та одступања могу се у главном свести на ова:
(. У њој има више остатака од »поправљања језика« него што Вук напомиње, као: Него лепи младожења Рајко — доцније ђувешја «!" 38»; — Радуј ми се осеникова мајко, иде женик и води девојку — војинова, војно 4 329; — (Снијег паде на ивијеш на воће — на бехар (4, 32% Какве су им соколове обрве — шајинове; Кад понесем шимширослишу ка грлу — шимшир-кашу; Чини ми се ланац гвозден на грлу — синџир-звожђе 4 36); — Моме оцу црвен кавад дајте — бабу 4, 38; — Пак је тешко даш' одговор кавзи — џевап даши (П“, 28. стх. 47 и 85»; — Код оваца Милоша овчара — Милош' чобанина 41, 28 ст. #49, 132, тако свуда сем у ст. 158 где и у овом издању стоји чобанин); — На удају лјепу Јефимију — дилбер Јефимију АШ“, за ст. 6, 34, 45» — Ударио стакла у арозоре —- у шенџере (65, ст. 5 и 849; — Кроз прозоре са бијеле куле — пенџере 4Ш“, 2 ст. 89; — Пак га посла цару у Царшрад — у Стамбола «П, 66 ст. 35% — Свак ће мислит њима помоћ иде — индаш ФУ, 28 ст. 226, 296;. Овамо иду и ова одступања: А када се вином накитише — вина накитише «1 38 ст. 105; [66 ст. %; — Узми бољи а остави горџ — бољег, торег (1 70 ст. 91; овде нарочито истиче доцније у напомени да би требало рећи бољи, гори, али оставља онако како му је слепац Филип певао;; — Камен мајци да утећи могу
— 423, 18—650, 19—310, 20—307, 21—380, 22—610, 23—3:2, 24—612, 25—613, 26—386, 27—745, 28—299; 29—60, 30—73, 31381, 32—675, 33—559 34—305. 35304, 36—453 37—516, 38—455/ 39—535; 40—307, 41—298, 42—459 43—705, 44—497: 45738, 46—329; 47—'348, 48—347, 49—30:, 50—619, 51—384, 52—520, 53—237; 54724 55727: 56—28, 57—32, 58—38, 59—37, 60—40, 61—4:, 62—46, 63—51, 64—56, 65—64, 66—76, 67—70, 68—03, 69—150, 70—160, 7:—16:, 72—162, 73—16% 74—165, 75—166, 76—167, 77168, 78—169, 79—170, 80171, 81—172, 82—173%, 83—174, 84—175, 85—176, 36—177, 87—178, 88—179, 89—180, 90—181, 91—182, 92—183, 93—250, 94—249, 95—252, 96—253% 97—254, 98—255, 99—240, 100—686.
16—3709, 17 2
1 Ред којим су ове песме штампане у трећем и четвртом издању овај је: бр. 1– 1 бр. 28, 2— 1 44, 3—1 48, 4=1 49, 5—1 66, 6–1 75, 7=—1 38, 8=—0 за, 9—1Ш 2, 10—1 07, 4—Ш 78, 12—1 4, 13—1 2а, 14—1ТУ 24, 15—1М 28, 16—ТУ до и 17—1ТУ 52.
1 Вук пише Копитару да и у њој »има две (чини ми се да више неће бити) погрбшке против Србског езмка косе самљ л учишо меслећи да поправимљ Србскти народљ!« а то су што је у даћ. и [ос. ставио мени, теби место мене тебе, и што је у херц. диалекту ставио %, где га они немају, већ е или и. — Преп. Т, 160.