Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ДЕВЕТА 113

држати по манастирима. Такву је наредбу Митрополит заиста и издао, али она није била непосредни повод да Вук напусти Шишатовац, (Он се много раније спремао да се у ово доба врати у Беч. Још у марту писао је Копитару да ће се с пута по (Србији вратити у јулу, па ће доћи у Беч; а !. августа писао му је да ће најдаље до 20 дана поћи из Шишатовца, а пошао је 27. — Како у писмима Копитару нема помена о тој наредби, мора бити да је стигла доцкан, можда пред сам раније утврђени полазак Вуков, те није имао времена да му је саопшти,

М.

Нове личне везе.

Међу многим старим и новим познанствима и везама које је обновио и стекао од доласка у Аустрију, на прво се место истиче Д. Фрушић, Лука Милованов и Л. Мушицки.

Фрушић је у истини јако заволео Вука, и високо га ценио и ува= жавао. Остали су до смрти у преписци, и био је Вуку искрени и одани пријатељ заузимајући се за њега колико је год могао код свакога и за свашта што је Вуку требало. За ово време Вук се с њим дописивао из (Срема шаљући му, поред осталога, извешћа шта се догађа у Србији пред устанак и за време устанка Милошева, што је Фрушићу служило за обавештење при његову раду са српским изасланицима у Бечу, и за чланке које је писао по новинама (Преп. |, 605, 606. На жалост очувана су само Фрушићева писма, а он говори само у кратким реченицама, које нам без Вукових писама нису увек јасне. Доцније, кад је Вук био у критичним материјалним приликама, он му је у неколика маха помогао материјално и сам и са својим пријатељима из Трста.

Док је Фрушић помагао Вука, дотле је Вук, колико је могао, по= магао Луку Милованова. Мако међу њима није било живље преписке, из њихових односа види се да га је Вук волео и јако ценио како због његове научне спреме, тако и због његова чврста карактера и смелости у засту= пању свога мишљења. (Он се с њим по свој прилици познао још 1310 године, а видео се с њим при проласку кроз Будим кад је први пут ишао у Беч и причао је о њему Копитару и хвалио га «Преп. |. 136;. ега ради је јамачно и дошао у Будим и уз његову помоћ довршио теориски део своје Писменице, Из Будима је писао о њему и Копитару, и молио га да му нађе место коректора у каквој штампарији, наводећи како је свршио права у Пешти и зна латински, немачки и маџарски. »И онда би ви ту имали зднога -(Серблљина кои сербски ззик добро зна« (Преп, ],

1 У једном писму Мушицки јавља Вуку како је код њега био Митрополитов про= тосинђел Хранислав, и свуда цуњао, не би ли нашао »портрет« Вуков, али га је он са= крио испод другог портрета. »Да је видио, знам да би денунцирао, „Дошао би ферман да и њеа истерам, избацим, прошерам« — Преп. П, 167. — М Копитар у једном свом извештају о Вуку то помиње. — Јагићев Зборн, 473.