Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

12 ОДЕЉАК ДРУГИ

кад ће је добити, додајући »управо не би требало да вас узнемирујем у раду на Речнику« ФПреп. 1 1557. Вук му одговара да му је за сад не може послати, јер »савђ е одђљ саммхљ погрђшака, пакђ Ом а садљ имао више посла да га рецендрамљ, него Давидовићљ што е имао докњљ га е превео; а а самљ се садљ забунио око Лексикона« реп. 1, 156.

Још док је у Бечу био мислио је да преведе «јамачно за Новине» понешто из Виланда и Геснера, али је хтео имати и руски превод, можда због још недовољног знања немачког језика. Копитар је те књиге поручио преко Фатера, и Вук га пита, да ли их је добио, и ако јесте, да му их пошаље 44. јан., Преп. [, 154). Копитар му одговара да је од Фатера из Кенигсберга добио 12 књига руских превода; али тражене комаде од Виланда и Геснера он је тек из Петрограда поручио. »Али ви не треба на то да чекате; јамачно ћете ви боље превести него руски »Кауаћег5.« У своје време ми ћемо оба превода упоредити« «Преп. 1169.

Вук је за време првог бављења у Бечу стајао стално у вези са српским гмигрантима и са српском депутацијом (у којој је био и његов рођак Јевто Савићу. Вративши се у Срем интересовао се догађајима у Србији, и о томе извештавао Фрушића, који је по тим и по другим извештајима писао по новинама о тешком стању у Србији «Преп. |, 602). Дошавши по други пут у Срем, ступио је у везу и са Србијом, где су се готово сви бегунци исповраћали, а међу њима и његов Обрад Преп. Т, 55). — Био је у преписци и с Јаковом Ненадовићем и очувана су четири Јаковљева писма. У њима се говори о политичким догађајима, али све у алузијама, које се сад више не разумеју. Вук му је јављао неке гласове о Србији и из Србије, а овај је опет преко Вука слао поздраве и поруке неким људима, па и своме синовцу проти Матији. Сем тога Вук је од њега тражио обавештења о догађајима из времена Карађор= ђева, и он му је послао (уз друго писмо; превод бурунтије честитог везира босанског од 1806. године, и опис како је везир дошао у Београд, и вратио се у Босну. Почетак је у прози, а после у рђавом десетерцу. Уз треће писмо послао му је — опет у рђавом десетерцу — песму »О сербској битки и Турској на Ужицу« Преп. И, 359—375)-

Из Шишатовца Вук је пошао у Беч 27 августа «Преп. П, 108). (Осам дана је пробавио у Н. Саду чекајући каквог друга за путовање, и напо= слетку је отишао сам. У Пешти се задржао неколико дана и видео се с Витковићем, Исајиловићем, Берићем, Булићем и Несторовићем, који му је обећао, на његову молбу да ће препоручити Речник директорима школским, У Беч је стигао пре 18 септембра реп. П. 107.

Вукови биографи приписују одлазак Вуков из Шишатовца Страти= мировићевој наредби Мушицком да га отера, јер се не смеју мирски људи