Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ДЕВЕТА - 11

му је своје. »Само вама — вели — послао сам, јер на вас све полажем. Други бечки слависти подсмевају ми се, али ја се ни мало не кајем« (Преп, |, 161).

Неколико пута питао га је Вук за савет како да поступи, и Копитар га је стално упућивао и подстицао. Једном приликом јављајући му како би штампар Штраус за 2 месеца спремио нова лепа слова, ако би Речник заиста био готов, вели: »Срећно ти, дакле, било јунаштво, мој Вуче! дико своје отаџбине и својих пријатеља !« (Преп. [, 159).

И не дочекавши да прими Копитареве речнике Вук је послао «о марта) Фрушићу »Обавленте о Сербскоме Ребчнику «Словарњ, Лекајконљ, М/дг(етфисћу« датирано 20 марта у Шишатовцу да га штампа и разашље уз

"Српске Новине. У писму којим то јавља Копитару моли га да то огласиу немачким и у чешким новинама, да препоручи својим пријатељима скуп= љање претплате, и да пише шокачком владици СФрховцу%, јер се од наших владика не нада ничему »зашто они мисле да ће Србски езвкљ оборити благочесмте« реп. |, 156; Гр. Сп. [1 92. Седам дана доцније јавља Копитару да ће Речник до десет дана бити готов, па ће га овде оставити, и прећи ће априла у Србију због диалеката. Мислио је остати до јула у Србији и обићи и Крушевачки крај (реп. 157, 169. Зато је Копитар и писао Ханки како Вук сада 45 априла путује на коњу по (Србији с једним момком ради језика, и скупља грађу за Речник за који је још пре преласка 20.000 простих (етгасће) речи скупио «Н. Писвма 12).

По Ускрсу «који је био 9 априла) Вук је прешао у Србију на Митро= вици (Преп. |, 700», и преко Шапца дошао је у Београд. У унутрашњост није нигде ишао и вратио се у Шишатовац преко Земуна пре него што је мислио. У Шишатовцу је био почетком јуна, и како је у Земуну морао издржати карантин, то је јамачно најдаље око половине маја отишао из Београда.

Копитар је мислио да Мушицки помогне Вуку у превођењу речи на немачки што Вук не би знао, али од тога није било ништа, јер Вук, јављајући Копитару 4 авг) да су речи за Речник одавно већ скупљене и у азбучни ред стављене, додаје »но и за васђљ е остало посла доста. Мушицеи ми ништа ние могао помоћи у нбмачком зашто не "ма кад« Фреп. [ 164).

Поред рада на Речнику продужио је и скупљање песама. »Идући из Земуна — пише Копитару — нагазо самљ у вече на едну Србску игру у селу, и истина да самљ дао двђма секама два сребрна цванцтера, али су ми цблу ноћљ препфвале, и написао самђљ отљ нвихљ више отљ 25 пфсама (сватовскихљ, жетелачкихљ, ускршињихђ, и пр.) све по избору.« То је било између Божића и Нове Године, јер је по Новој Години отишао у Шишатовац, одакле је ово писмо писао Преп. | 1547.

Полазећи из Беча мора бити да је обећао Копитару послати му рецензију на Давидовићев »Забавник« (за г, 18157, јер га Копитар пита,