Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

1714. ОДЕЉАК ТРЕЋИ

Карловцима кад је Вук отишао у Беч; а кад се вратио, био је с њима, У колико није био у Шишатовцу или на путу. (Обрад га је познао у Карловцима с Тешаном Подруговићем «С. НП. | стр. Хр. С јесени 1515 године Србијански бегунци вратили су се у Србију, па и Обрад, и настанио се у Београду где се тргујући прилично заимао: али је доцније «1825, са свим пропао и са здрављем и материјално. «Преп. ], 55, 57; 92; ТУ, 2157. Вук је хтео оца испратити кући још крајем 1814 године реп. ј, %, али тада није то учинио, и отац му је остао у Карловцима до половине фебруара 1816 г. Тада га је Вук послао преко Земуна и Београда у Тршић, спремивши му и нешто трошка. «Преп, П, 377. Те године отац му је био још здрав, и живео у Тршићу код неког свог суседа. Али пред крај те године ослепи, и живео је врло бедно. Кад је Вук то чуо, наредио је ООбраду у Београд да му пошаље помоћ, али та помоћ, ако је и послата, доцкан је стигла. Он је умро 30 јуна 1817 године, «Преп. |, 54, 59, 32, 83, 614; Ш, =6.

Мати Вукова мора бити да је умрла раније, јер о њој нема никаква помена.

ПЦ

Старање да нађе какво стално занимање од чега би живео.

Вук је сматрао (као и остали бегунци из Србије) своје бављење У Аустрији, а и свој књижевни рад, као нешто привремено, и стално је гледао како би обезбедио себи други начин живота, Кад му је Копитар после првог растанка писао у Пешту, да се, где био да био, не сме одрећи литературе, и да би га он најрадије хтео имати уза се, он му одговара: »Кад би цело знао да би могао ту у Дорнбаху од Сербске Литературе живити, и би се заиста амо долђе зимус оженио, пак би на пролеће дошао ту на виек да живим, О! ко би онда срећнии био од мене; У дружству с таквим прилтелђем живити! Али ме плаши Максимовић говорећи у малом буквару за велику дацу: од (Сербске литературе живити значи колико “од Капуцина чорбу сркати.« Преп. |, 135, 137. Копитар му је доцније развио читав план његова рада и издржавања. «Преп. |, 489—92). Он је тада преводио прву Песмарицу на немачки и договарао се с Фрушићем да узме на себе бригу око издања осталих песама надајући се да ће Вуку за труд моћи осигурати најмање 20 |.

У. У. од штампаног табака и то му унапред исплатити. [Из писма којим му то јавља Фрушић, не види се јасно да ли је издање требало да буде на немачком или на српском «16. апр. 1815. — Преп. |, бобу. И Вук по= куша да тај план изведе и дође у Беч с великом збирком песама да их издаје у свескама. Али слаб одзив на који је наишла друга Песмарица потпуно га је разочарао.

Зато чим је дошао у Шишатовац, гледао је где би се могао стално настанити и наћи какву службу или занимање. Тога ради пише својој пријатељици (Сари Михаиловој у Оршаву, да му јави како је у Крајини.