Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ТЛАВА ТРИНАЕСТА 178

Волтиџи, критичнији него Штули, а србастији него. бечки (Курцбеков).« Вук хвата много веће географско пространство него остали; »слепи пе= вачи испевали су му масу речи, које словенски учени калуђери никад ни чули нису Речи су обележене ако су покрајинске. Помиње турске и грчке речи које су се увукле у језик. »С друге стране налазимо праве словенске корене очуване, које ћемо узалуд тражити у чешком, пољском па и у самом руском, или им се њихово просто првобитно значење изгу= било.« Наводи примере за то. »Уз многа објашњења додати су стихови из народних песама, пословице и приче, што ће врло добро доћи ономе који буде изучавао поезију и народне обичаје, Ми желимо да од г. Вука видимо скупљену и израђену српску народну Митологију.« — Прелазећи _ на граматику вели да није просто прештампавање прве, већ је поправљена и усавршена. Задржава се на глаголским претериталним облицима и упо= ређује их са Волтиџиним и Штулиним и са старословенским; говори о промени л у о, и како је то у другим модерним слов. језицима, па за= вршује: »Види се да је за изучавање заједничке словенске граматике ближе познавање српског језика веома корисно, да не речем неопходно <

(Своју рецензију завршава спором који су Копитар и Вук водили за српски језик, и потпуно се ставља на њихову страпу. »Ко проучава исто= рију језика, тај неће избацити из историје српски језик, као ни други који живи, нити ће желети да се као скамени. Изгледа, међутим, да би српско свештенство заиста тако нешто хтело покушати, и да великој маси која српски језик употребљава, управо одрече да она има диван и органички матерњи језик. Против ове заблуде темељито се изразио најучени слависта Копитар. Забранити Србима да српски пишу и заповедити им да пишу ста= рословенски, значило би толико исто као кад би Данци били данас при= нуђени да се држе исландске граматике. Никаква човечија сила не може спречити природне законе сваког језика, али може, додуше, кочити тежњу за народним образовањем, које је у опште тако тесно везано с његовим благостањем. (Српски језик је много потпунији остао него дански, кад се упореди са старином; шта више узевши све скупа, он у грама= тичком обиљу, превазилази чешки и пољски, којима нико не спори способност да се њима пише, и морало би се жалити кад би они уто= нули у какав заједнички словенски језик (као што се мислило да је могуће, и да је корисно). Сваки од ових дијалеката има своје особине које се не могу накнадити, али има и ствари у којима један стоји испред другога,«

ГЛАВА ТРИНАЕСТА.

Приватни живот Вуков за ово време. 1 Породица Вукова.

У Вукову санитетском пасошу који је добио изишавши из хама= личког контумаца помиње се и породица му. Јамачно су с њим били отац му и рођак Обрад (Томић, од стрица му Томе). Они су остали у

1 Да је Обрад био у Крајини 1812 и :3 године види се из Преп, |, 5о и 52.