Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

154 ОДЕЉАК ТРЕЋИ

Њега је изненадило како се у Русији интелигентни свет јако инте= ресује за литературу и науку, сасвим противно ономе што је Добровски

пре 27 година тамо нашао. »ја не знам« — пише Копитару — »има ли још ђе на свијету, да се људи о књижеству овако труде и њим забављају; какогођ што се на старом Флајшмаркту говори и ради о трговини, тако овђе о литератури. Код Аделунга бива скупштина сваке суботе у вече, и ту сам имао част познати се (између остали) са славним Нијемцем

графом Турном који је овђе мјесто елчије Австријскога «данас му морам ићи на ручак, и даћу му ово писмо да вам га пошље),« Преп. ], 170).

Носио је собом у Русију и своју збирку песама у рукопису, и че= кајући у Варшави пасош, преписао је целу начисто имајући намеру да их у Петрограду штампа. М Копитар му је писао да би то добро било, али то није могао свршити, што су се ту књиге врло споро штампале, «Преп. [, 167, 169, 177.

У Москви је прегледао у (Синодалној библиотеци најстарије српске и руске рукописе, од којих му је неке Калајдович назначио реп, Ш, 470—-т1у, и хвали се Копитару да је нашао сила којешта знаменитога. »Добровски у Москви није видио ништа, а и оно што каже да је видио, или је видио само из каталога, или онако, као Шокац, који не зна Сла= венски, Ако Бог да те вам жив и здрав дођем, виђећете шта ћемо учи= нити у Славенском језику.« реп. !, 177).

У Орловској губернији преписао је фонетички »неколико руски пје= сама из уста руски жена и ђевојака (и то ће може бити, бити прве руске пјесме (и ријечи!, које су онако написане, као што и народ пјева и го= вори).« — (Преп. |, 177).

У Кишињеву је тако дуго остао због српских емиграната прикуп= љајући од њих грађу за савремену историју.

Али све ово није био прави циљ његова одласка у Русију. Он је тамо отишао: 1у да се са Руским Библиским Друштвом погоди да пре= веде на српски Нови Завет; 2) да добије помоћ да може ради испити вања старина обићи све српске манастире; и %+ да изради да му се од= реди руска пензија, као што су је имале многе српске избеглице. аг. Збор. 474.

(С Библиским Друштвом свршио је ствар повољно, и потписао «5. априла) уговор, да преведе Нови Завет уз награду од 5000 рубаља «500 дукатау, с тим да 1000 рубаља добије сад при повратку, а остале 4000 у роковима кад се поједине партије наштампају. (Преп. 1, 170; Ш, 455).

За путовање по манастирима одредио му је помоћ граф Румјанцов у 400 дуката, да за две године обиђе све српске манастире. Двеста ду= ката имао је да добије кад пође из Петрограда и да преко Буковине обиђе Банат, Срем и Славонију, које изгледа да је и примио; а других 200 да прими у Бечу, кад буде спреман да пође даље. Аделунг је с Ву= ком направио о томе и формални уговор за Румјанцова «Преп. 1, 170, 275. Зато је и пошао преко Влашке у Банат, али због куге није могао проћи.