Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

188 ОДЕЉАК ТРЕЋИ

стању те земље, да буде коликогођ налик на Европејску државу. 5» Да скупим што је више могуће народни пјесама; да опишем манастире, барем те, који су у подручју вашему; и да напишем Историју (Српску наши На (коју сам ја још одавно почео); па с тим књигама да пођем у

смачку, па да и наштампам и вашему имену посветим, и да кажем, да је то по вашој наредби скупљено и написано и наштампано; па онда у име ваше да дам по нешто и другим ђекојим знашнијим списатељима и туђим и нашим, да и они кашто напишу и кажу о вама што лијепо и славно са свијет би и онако вас волио и славио, како би ви тако славне ствари учинили). ЈИ тако сам ћео да начинимо од вас у народу нашему штогођ налик на Великога Карла и на Великога Петра. Ви сами можете виђети, да су то све таке ствари, које би се од онога доба, како сам ја с вама отишао у Црнућу, до данас све могле свршити, и сад би већ раша слава по свему свијету грмила; и то би тим пословима ваших Много више помогло, него много којешта друго.« (30 апр. 1822. — Преп.

Као што се из овога види он је мислио да постане саветодавац и помоћник Милошев на Унутрашњем уређењу и културном унапређењу земље. Али је у том погледу Вук био далеко измакао испред својих са= временика у Србији, па и испред Врло мудрог али некултурног Милоша. Кнез Милош није имао смисла за те ствари. (ва његова пажња и рад били су Ууправљени на то да од једног Усменог уговора, који је начинио с једним турским везиром, створи државни акт, којим би (Србија била призната као аутономна провинција с њим као наследним кнезом на челу. Као необразован човек он није могао схватити значај Вукових идеја и предлога, који би донели велике користи и њему и земљи. У својој окоЛини имао је исто тако необразоване људе, који су криво гледали на Вука и његове предлоге, бојећи се да У очима Милошевим њихов углед не падне, и сви су били непријатељски расположени према њему. Они су Милоша и одвратили да напусти учење читања и писања, које је био почео, и које му је лако ишло.

После шестомесечног бављења уз кнеза Милоша, видећи да од свих његових планова и рада нема ништа, он се обрати 44 јан. 18217 кнезу Милошу с молбом, да му да пензију, и да га помаже у издавању књига. Његова је једина жеља, вели У тој молби, да се бави науком и књигама, али као сиромах човек не зна или ђе. се старати како ће живети, или како ће што смислити и лепо написати, или како ће књигу наштампати, па се препокорно моли њему, као Г осподару народа српскога, да му одреди пензију, »да би могао спокојно живити где му је воља и овај свој посао радити« За штампање књига моли да му се одреди десетак хиљада гроша »у зајам«, као што и другима чини таке милости, којим би новцем наштампао народне песме и историју нашега времена, аи друге књиге од других писаца које би биле корисне. (Од сваке књиге која се прода у Србији, нека се новац зауставља на рачун тога дуга. Не тражи све од једном већ прво пола, да наштампа песме и пошаље у Србију неколике стотине примерака, па онда половину од остатка да наштампа што друго, и т. д. Обећава да ће све време свога живота по=