Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА 187

ручкуу, с Витковићем и Несторовићем, који га је лепо примио и дуго о њим разговарао. Кад је био у Варадину, дошли су из Н. Сада на пошту да се с њим састану Магарашевић и Шафарик, с којим се сад први пут видео, и веома му се допао. У Карловцима се видео с професором Гер= шићем, с Лазићем и мало с директором Гершићем: »стојали смо око по сата с колима; било (се) и више од 50 ђака накупило око кола. Један вели: „Ево Вука! Други вели; »Јели то Вукк — Тако и овђе у Земуну има доста наши пријатеља. Партија наша свуда расте и напредује,« пише Копитару. Преп. |, 179». У Земуну је био и код ђенерала Червенке који га је лепо дочекао и частио. |

Из Земуна није одмах прешао у (Србију, већ се прво обрати «2 јула; преко Наума Ичка, београдског базрђанбаше, кнезу Милошу с молбом да може слободно прећи, »и да ме у подручју вашему нико не може тужити ни зашто, што до сад било и прошло, а кад ја узимам ту чест и срећу да дођем пред вас, ви ћете сами по вашој памети и по разуму зидити, ко сам ја и какав сам. А у напредак ја ћу се старати и трудити да бкивим по) вашој жељи и по заповијести, као што сам и до сад желио.« ФПреп. ПЦ, 536; Ш, 539» Добивши јамачно повољан одговор пређе 15. јула у Београд, и 22. пође у Крагујевац, где стигне 23. (ФНеиздана писма; Преп. Ш, 749».

(Сутра дан напише писмо кнезу Милошу у коме изложи 17 да је дошао по дужности да му се јави; 2, да му је жеља и намера да га научи читати и писати, и нада се да ће најдаље за месец дана 10 постићи, и да њему то неће бити тако тешко, као што мисли; и > поодавно је, вели, чуо да му је на његову молбу обрекао дати неколике иљаде гроша у помоћ за штампање Речника, а сад је чуо да он мисли да су му ти новци и по= слати, док међутим од тих новаца он није примио ни једне паре. Преп. 1, 747.

У самој ствари он се надао наћи у (Србији много већи круг рада,

као што је то у једном писму кнезу Милошу поново изложио: »Ви сами знате, да сам ја желио: > да научим вас читати и писати: па онда да уредимо да се управо за вас напише неколико исторически и други ко= јекакви полезни књига, па неке да ви сами читате на беспослици, а за неке бисмо одредили кога, да вам и чита у одређено вријеме; и тако би ви (како вам је Бог дао здрав разум и добру памет; сад накнадили оно, што се у ђетинству вашему нијесте приправили за садашње стање ваше,! 2у Да гледамо и ђекоје кнезове да научимо овако на пречац читати и писати; а за кнезовске синове и осталу момчад, који помало знаду читати и писати да уредимо школу, У коју би се овака момчад за двије-три године могла по Европејски преправити за народне службе. % За мање школе да начинимо школске књиге по најбољему Европејском начину, да и остали (Србљи (по другим земљама» од нас приме «као од матере своје), а не да ми до вијека којешша од други узимамо.“ 4) Да вас наговоримо

па поставите макар најмање што закона, колико је могуће према данашњем

1 Јамачно је тога ради и писао Копитару (28 окт) да му пошаље више разних књига, и неколико географских карата. — Преп. 1 182—83. 2 Упор. ниже у 15=ој глави [ где се говори о школским књигама.