Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

196 ОДЕЉАК ТРЕЋИ

Жена му је међутим писала 28. фебруара) да је Милутин болестан, и да се мучи без трошка. «Срђ 1догу, а и Копитар му то исто јавља, и нада се да ће Тирка од оних Вуковарских зоо !. дати јој штогод. Вук јој одговара и храбри је и теши да се ослони на Бога и на пријатеље који је неће напустити; препоручује јој да прода све што се може опет купити; да се где задужи, и нада се да ђе овога лета бити крај њиховим заједничким патњама, »Можеш лако веровати да ја ово писмо сузама поливам,« То је писмо писао 10. априла, а послао га 18. са 20 дуката. Истог дана кад је ово писмо послао, писала му је жена да је Милутин после дугог мучења умро (до. марта); како се око њега мучила и сад се страшно мучи; јавља му колико се већ задужила, и да је све заложила, тако да нема у чему да изиђе, и да од Давидовића није примила ништа, И Копитар му је писао да јој одмах што пошље, јер ситнице које он чини, не помажу. »ја не знам да ли ћете ви икада праву кућу имати.« Преп. |, 175). Кад је Ступио на аустриско земљиште послао јој је из Лавова само 20 6 у/. мм; више није могао. Истог дана 48. септембра)

писао је Мушицком нешто о своме путовању, па додаје: »Него знате ли, да идем кући (т.ј. жени) без новаца! (Од 400 дуката ништа више немам, осим трошак до Беча! Из тије 400 дуката реците, да сам дао бо дуката за којекакве руске књиге, а остало су узели све кириџије, анџије и меанџије,

ајте за српску вјеру! тражите одкудгођ знате, те да ми пошљете барем 200 |. у/. ту. да ме срету у Бечу, па ћу вам и јамачно вратити о новом љету; зашто ће мени онда дати Бог опет... Гледајте за Бога! те ми новце сад одма пошљите, а за остало ћемо ласно; ако ли ми не пошљете, онда морам ово руски књига, које сам са неисказаним трудом и муком преко то= ликог свијета пренио, продати Чивушима пошто зашто, « ФПреп. П, 232——33).

За време његова одсуства Родила му се кћер Милица, која је наскоро умрла (пре 20. новембра, — Преп. П, 240).

ПЦ

Долазак у Србију. — Циљ доласка и потпун неуснех. — Повратак у Беч.

Вративши се из Русије, Вук је врло тешко проживео у Бечу до јуна 1820. године. Да би могао живети, продао је све књиге које је донео из Русије, само не Чивутима, као што је писао Мушицком, већ Копитару и Добровском «Преп. П, 234, 241; Нов. Писма 40).

(С пролећа 1820 г. мислио је да иде у Грст, да тамо живи, и питао је Фрушића је ли га измирио с Грстанцима, Он му одговара да сумња, да се њихово мишљење о њему променило. „Шта би пак рекли, да би ти дошао, ја велим ништа, ако не би што искао, или тражио зајма и милостиње. Ту би одма имали шта говорити.« Вели да их добро познаје из искуства, а боји се да какав списатељ, ослањајући се на глас који су раније стекли, не оснује своје наде на њих, јер би се извесно преварио. реп. !, 644).

Вук се тада реши да поново покуша срећу у Србији.

Из Беча је пошао делижанцем 71. јуна Вукове хартије), а у Пешту је стигао пре 24. Ту се састао са оба Берића «код којих је био и на