Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

210 ОДЕЉАК ТРЕЋИ

наших дана, јер је то »потребно и препотребно, зашто би срамота била, да Српска ђеца знаду историју туђи народа, а о своме народу ништа да не знаду.«

(Све ове рецензије мислио је да штампа у засебној књижици под називом »Забавник за српске списатеље.,« Мушицки, јамачно због критике његова /Гласа народољупца, у неколика писма му пише да не хита са издавањем својих рецензија. ФПреп. П, 256 и даље). Књига није ни на= штампана као ни све рецензије, јамачно због. немања трошка. На оним рецензијама које је наштампао, потписивао се Ненад Шовковић.

=

7. — У Давидовићеву Забавнику (ва г. 1820) наштампао је народну

песму Кнез Иван Кнежсевић, и додао његову биографију. ФНово изд. С.

Н, П, ТУ« 176; Истор. Сп. [ 291.

8. — У 1. и 2. св. Оезђјетт. ши апзсће Хешзећин-а (за г, 1820) изишао је чланак »Џеђег Зетћјеп«, а у Маге. ВјаШег бр. 8о и 81 исте године изишле су »Вететкипсеп« к томе »шђегзећ т аџ5 дет Виеје еез Зетеп ап К: п 'Меп.« Датиран је: деп 2. Ма: 1820, а потписан »В. С.« Нема сумње да је ово Вуков чланак у Копитареву преводу, и да потпис означава Вбло Стефановићу. То се види не само из садржине, јер је тако само Вук могао писати, него и по томе што Вук кори Магарашевића што је у Летопису превео чланак из Дешзећи -а, који је »на пола измијешан с баснама,« па иако може бити добар за Немце «јер бољега нема), није добар за Србе, који оне догађаје познају, и у њима су учествовали. ФПреп. Ш, 5147. Овим је јамачно хтео да му посредно пребаци што се није осврнуо и на ове његове Примедбе.

Вук у овом чланку иде за писцем и не цитирајући га исправља његове погрешке. Најважније је, што је дао биографију Карађорђеву до 1804 године. »После толиких басана о Црном Ђорђу, време је једном да се рече, шта је он био до 1804 године.« Затим опширније говори о устанку Хаџи-Проданову и Милошеву. Доста говори о географији Србије, о Београдском пашалуку и његовим границама, о суседним крајевима докле је устанак Карађорђев досегао, о рекама, планинама и нахијама, о богаству Мачве, о рудама у Подрињу, о пловидби на Дунаву код Ђер= дапа и т. д. што је све код писца чланка било врло мутно. Нарочито се дуго задржава на исправкама назива места, река, планина, крајева иу

тексту и на приложеној карти. | (Ово је први Вуков рад на историји.

Почео је да пише »Путешествије првог српског лексикографа по Русији,« рецензију на »Путешествије Бандиша Каменског по Молдавији,

: На овај чланак као Вуков први је обратио пажњу Петровски у Р. Ф. В. 10: св, 3 и 4, 163.