Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

[5] 57

ГЛАВА ШЕСНАЕСТА

цензија моје прве Српске Граматике! (Сами мислите какав је то триумф за мене био! По том смо се млого разговарали о нашим пјесмама, и читао ми је Дијобу Јакшића, и питао ме за ђекоје стихове, како је у оригиналу, и казао је да ће је он дати да се наштампа; и молио ме, да му ја уби Шећ преведем неколико пјесама и да му пошљем егс.« «Преп. |, 235—236). Пре него што је ово писмо стигло у Беч, Копитар га пита како је прошао код Гетеа. »Заиста превод песама и њему самом више би части егс. донео, него цео југоисточни »Диванљ:« а кад га је примио, пише му: «(Све је дивно и добро!... Ако Гете одмах изда песму, то ћете ви доћи у моду уараво на време.« Преп. ], 240, 421).

По жељи Гетеовој писао му је из Лајпцига 627 окт) и послао му преводе неколико песама, и јавио му о превођењу његове Граматике на немачки. — Гете му је одговорио «68 дец да се врло обрадовао преводима особито лепих српских песама, и да се његова радост удвојила и утројила Граматиком и Речником, Тиме је, вели, ваш знаменити језик и код нас прокрчио себи пута, и нашим испитивачима наметнуо дужност да се ревносно њим баве. Послао му је да од речи до речи преведе неколико чешких и словачких песама (које му је послао Шафарик из По= жуна још 19 јан. 1318 г јер су биле преведене у стиховима, и једну српску «С. Н. И. | бр. 322. — Преп. [1 243; ТМ, 739; ! 251.

У једном изгубљеном писму Копитар му је саветовао да опет иде у Вајмар, и да ради превођења песама остане код Гетеа годину дана. Вук му одговара да ће ићи по новом лету, и »кад би се могло, а осо= бито кад би он имао вољу, баш би сам остао неколика мјесеца код њега (а година не би требала),« — Кад је у првој половини фебруара ишао у Вајмар да преда великој кнегињи посвећену јој прву књигу, са= стао се опет и с Гетеом, који му је рекао да ће наштампати и смрт Марка Краљевића. (реп. | 250, 253; П, 47.

Великој кнегињи послао је преко дворског маршала Речник и трећу књигу Песама. (Она му је преко свога попа поручила да га је рада ви-= дети и с њим говорити. Послала му је своја кола, на којима се с попом одвезао у Белведер. Надугачко описује Копитару церемонијал којим је примљен, и како се с њим разговарала готово пола сата, нудила га да седне, али он није хтео; како је после шетао по башти с дворкињом и попом, како су пили чај и руски пунч, и како се око 8 сати вратио опет на колима у Вајмар. У недељу у цркви после службе велика књетиња је опет пришла к њему, и с њим се врло ласкаво и с комплимен= тима разговарала. — Том приликом преко попа уредио је ствар и о по= свети прве књиге. «Преп. |, 236, 246.

Два пута се састајао с Римером, једном код његове куће, а други пут у библиотеци. (Преп. |, 236).

Из Вајмара је ишао на један дан и у Јену, али како су се профе= сори били разишлл, видео се само с хофратом Деберајнером. «Преп, 1 237).

При повратку у Беч познао се у Дрезди с директором Кругом, који га је примио врло ласкаво, и познао га са саветником Бетингером.

Фреп, М, 5).