Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

244 ОДЕЉАК ЧЕТВРТИ

чери; а у понеђељак ме водио на вечеру у друштво, ђе се у тај дан обично сви професори скупљају; и позвао ме о Божсићу да му идем управо кући. А кад сам пошао натраг у Липиску, дао ми је неколико препоручителни писама.« «Неизд. писмо). По други пут отишао је у Халу у јулу да би се мало разгалио, јер је у Лајпцигу непрестано поболевао. Тада га је Фатер узео себи у кућу, довео му свога домаћег лекара, и свакојако су се и он и жена му старали да му олакшају. Почетком августа опет је отишао у Халу, и ту остао до половине септембра. реп. ], 224).

Ту у Хали познао се с пријатељем Кепеновим Јакобом, статским саветником, који га је врло лепо примио, и његовом ћерком Терезом, која је преводила народне песме, и он јој је давао преводе од речи до речи (немад. писмо; М, 167.

Шеснаестог септембра дошао је у Касел Гриму, и ту остао неколико дана. »Грим ме је примио као и пјесме Српске,« — (О тој посети писао је Грим Копитару да га је веома обрадовала. »Кад је јуче слу= чајно причао о српском гостопримству, било ми је жао што га у својој тесној кућици нисам могао ни примити ни угостити као што бих желео. Таки смо ми учени, педантни Немци, још и осећамо просте природне врлине и поезију необразованих народа, али их више не можемо како ваља подражавати,« (Преп. 1, 234; Вукове хартије).

Деветнаестог септембра отишао је из Касла у Гетинген с писмом Гримовим библиотекару Бенекеу. »У Гетингену су ме примили не може боље бити.« Бенеке гаје два дана водио по библиотеци, пријатељски му показивао све; водио га је и кући и частио. Био је и код Блуменбаха, Херена, Гихсена и Ајхорна п сви су га примили с највећим комплиментима.

Чим је дошао у Лајпциг, Копитар му је писао да гледа да оде до Вајмара Гетеу и Римеру. То је понављао у пеколика писма, Фреп. |, мо, 222, 227). Вук му је обећао, и известио га је из Касла да нолази у Вајмар. Из Гетингена је пошао 22. септ. и дошао је у Вајмар, и ту проба= вио осам дана. »Могу вам казати да су то били најславнији дани живота мога (дојакошњегау.« Ту се видео с Гетеом, великом књегињем Маријом Павловном и библиотекаром Римером.

Из Касла је понео Гримово писмо за Гетеа, и превод песме Деоба Јакшића. »Не могу вам казати, пише Копитару, како је Г рим у том писму валио наше пјесме: што је гођ, вели, мени од ове струке познато, ништа се са српским пјесмама испоредити не може; и; што се гођ човек више труди да вјерно преведе, толико се више познаје и осјећа недостатак и несавршенство језика нашега спрама овоме, итд.« То је писмо Вук предао

· Гетеову камердинеру, и он му је преко њега поручио да дође сутра дан.

Тај свој састанак с Гетеом описује овако Копитару. «Гете ме дочека насред собе, и пошто се послије млогих комплимената посадимо на канапе (софу,, на коме је стајало Гримово писмо развито и превод Дијобе Јак= шића и једна отворена свеза новина, онда ми Гете пруживши руку на свезу новина рече: »видите да нијесте ви данас први пут у мојој соби; ви сте већ одавно овде код мене.« Кад ја бацим очи на новине, а то ре-