Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

у

ГЛАВА ШЕСНАЕСТА 248

коњугацији У српском и осталим словенским језицима и о недостацима

њене разрађености у Вуковој Граматици, о перфективним и имперфектив= м партиципу. — Од свих ако се не варам,

ним глаголима и њиховој коњугацији, и о трпно напомена свакојако је најважнија она о ђи ђ, где он, да су то слова с гласовном вредношћу, а не само орто= као што је Добровски и др. мислио, и сасвим тачно тврди ући примерима других индо=

први износи, графски знаци, да су они кратко редуцирано у и и, потврђуј · европских језика.

Књигу је, на молбу Вукову, посветио Кнезу Милошу.

Нема сумње Грим је поред Колитара највише учинио да се међу Немцима рашири знање о Србима, о српском језику и о српској литера= од срца захваљује. »Српско потомство ће вам вечито

тури, и Вук му ди части што сте

захвално бити.« — »Ја остајем ваш вечити дужник, које ра указали српском народу и његову језику, које мени лично.« Преп. П, м, 40). Вук му је превео и неколико песама од речи до речи, и питао га да ли би се он примио да изда једну свеску песама на немачком језику, али је он одговорио да за сад не може. (Преп. П, и. 54. 297.

После предговора је Сратеров чланак написан по Вуковим подацима О најновијем записивању дугачких јуначких песама из народних усша у

Србији, са опширном анализом најдуже народне песме, Женидбе Мак=

сима Црнојевића. |

Кад је Вук био извештен да његов превод Новог Завета није при= мило Руско Библиско Друштво, и да је превођење поверено Ат. Стојко= вићу, наштампао је, пред полазак из Лајпцига, јамачно да би одржао свој приоритет, Огледе св. Писма на српском језику, с кратким предговором СФратеровим на латинском језику у облику писма Штајнкопфу и Пинкер= тону, члановима Енглеског Библиског Друштва. Фрам, Сп. ПЦ, 285).

Ш Путовање по Германији и везе с немачким научницима нарочито с Фатером, Гримом и Гетеом. — Покушај учења хирургије. — Одли-

ковања у Германији.

Дошавши у Немачку Вук није седео само у Лајпцигу, већ је обишао Халу, Касел, Гетинген, Вајмар и Јену, и лично се познао с многим не= мачким научницима и књижевницима. Захваљујући које везама Копитаре= вим, које своме Речнику и Песмама, свуда је врло добро приман.

На путу за Лајпциг познао се у Прагу преко Добровског с проф, јунгом, Челаковским и Ханком. Фреп. |, 215; ТМ, 708).

У Лајпцигу га је Чирнер врло лепо примио и препоручио га поли= цији, те су му издали билет за борављење у Лајпцигу. — Одмах по до= ласку у Лајпциг отишао је у Халу проф. Фратеру. »Фатер ме примио како се најљепше може, могу рећи, као Аделунг у Питеру. За читаву

неђељу лана сваки сам дан код њега бивао или на ручку или на ве= 16