Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

=

ГЛАВА ШЕСНАЕСТА 5 2:

ви најбоље можете учинити преко Грима; јер је он познат с њима врло добро, и учиниће радо ако му ви пишете. Није прилике да му ја о томе говорим или пишем; него ћу му ја послати све три књиге пјесама за библиотеку Гетингску (као што је и урадио; Преп. П, 4%, и тако ме он уз то може препоручити Бенеки и Ајхорну («који и мене сад познају).« У доцнијем писму опет то понавља: »Ако му ви успишете, надам се јамачно да ће ме увести у друштво ча-=(Стевино, јер онамо његова ријеч млого значи« «Преп. |, 241, 243, 245). — Га му се жеља испунила годину дана доцније 48 дец. 1820 — Преп. У 67. — Пре тога, пред полазак из Немачке, постао је 48 фебр,у члан Тириншког друштва за истражи= вање отачаствене старине у Хали. реп. М, 1%. На књигама штампаним у Лајпцигу ставио је и своје титуле: на трећој књизи чланства Петро= градског и Краковског друштва, на Ш и [ поред тога и докторску ти= тулу, а на Огледима Св. Писма и чланство Тириншког друштва.

На овим књигама први пут је узео своје старо племенско презиме Караџић. На писмима пре тога потписивао се и једним и другим прези= меном. Најстарији потпис је »В. С. К.« на концепту писма кн. Милошу од 2 јула 1820 (Преп. [, 536), а пуни Вук Стеф. Караџић, на писму од 6 маја 182. Преп. ЈМ, 12). |

М Тешкоће око штампања песама због немања новаца и преписка о томе с Румјанцовом, Фрушићем, кнезом Милошем и др. — Тешкоће око женина издржавања, и помоћ Копитарева. — Повратак у Беч.

(Све до 1844. г., када је од кнеза Михаила добио сталну годишњу помоћ, Вук је имао великих тешкоћа око штампања својих списа, јер је увек давао књиге у штампу, а никад се унапред није осигурао како ће трошак покрити. (Све је рачунао да ће однекуд добити новаца, и често је држао као сигурно и оно што се могло догодити, али се с исто то= лико вероватноће могло и не догодити. Гако је било с другом књигом Пјеснарице, тако с Речником (тако и с његовим путом у Русију», тако и сад с песмама.

(Он је пошао у Немачку с 1000 ф. ср. бооо гроша; што му је дао кнез Милош да наштампа једну књигу песама. Штампање само те књиге коштало је 450 ф. ср. 3оо нем. талира;, а камо његов трошак, камо тро= шак његове жене и деце. Али он се није зауставио на томе, већ је на= штампао шри књиге, што је коштало 1500 ф. ср. 6995 нем. талира Преп. ГМ, 729, 730», рачунајући јамачно на помоћ грофа Румјанцова и можда — Вел. Кнегиње, којима је посветио другу и прву књигу.

Пред полазак из Беча у Пањеву Вук је преко Аделунга послао «1. априла) Румјанцову Опис манасшира у Србији, као резултат свога науч= ног путовања, за које је од њега добио помоћ «в. горе стр. 184). Одговор је стигао Вуку преко Копитара крајем октобра, у коме му Аделунг јавља да му Румјанцов захваљује за то, и да је готов и даље га помагати, само