Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

250 ОДЕЉАК ЧЕТВРТИ

да буде. Мислио је даму пошље 50 ф. ср., а и Пера Тодоровић је обећао бо, па ако могне вратити, добро, а ако не могне, не би му ни искали. Али тражених 50 дуката покварило је тај посао. Што помиње (Соларића и др. има право, али баш зато што се њима дуго давало, не може се и њему, јер се сустало. »ја ћу свршити ово жалосно писмо, од кога жалосније и неуспешније за мене и за другога није рука моја писала, и закључићу са речима које ми из срца теку за сада (а да Бог да да се У будуће могу преокренути и друкчије мислити и творитиу, и рећи ћу, да волем, да ми ко из прсију срце чупа, него ли да ми новаца у зајам без залога или на поклон иште« — Таман је хтео писмо да запечати, кад угледа кроз прозор ЛП. Тодоровића, и зовне га те му прочита и Вуково писмо и спремљени одговор. »Немој, човече, рекне Пера, убијати ни Вука сиромаа, ја сам уверен, да ће он још на ползу нашему народу бити, било тамо у Липисци, било доцније у Србији. Ево ја ћу дати бо |. а ти такођер бо, па даље како му Бог да« То је Фрушића охрабрило, и натерао је још М. Радонића (бившег Карађорђева попечитеља и Вукова познаника из Србије; и учитеља Владисављевића, те и они даду по 15, и тако му скупи 150 |. ср. Шаљући му векслу жали што није могло изићи 225 |. колико је тражио. Опомиње га да се чува да не упада у нужду, и да не иште више пута; а ако и узиште, нек не иште од њега, јер му неће више дати ни под који начин. Има и врло сиротне породице, па и њима ништа не да, јер треба њему да има с чим дочекати старост. Из= вињава се што му тако укорно пише, али »помисли да је истина а не политика међу пријатељима нужна« Нада се да ће на рачун тих 150 | добити нешто од Јевте Поповића, учитеља, и од трговаца Николе Боте п Криста Цветовића, и ако буде више од зо |, послаће му, иначе ће задржати за себе, да не падне на њега свих бо |. — Вук му је одмах од= говорио и захвалио, а : септ. послао му је 100 књига Ш књиге, и нада се да ће их тамо лако распродати по 21. ср. Међу претплатнике ставио је Фрушића и Тодоровића са по 30 књига, а осталу петорицу са по осам, како на Ш, тако и на Ш и [1 књигу. Фрушић му је послао : нов. још једну векслу од по Г. ср. и Вук му срдачно захваљује. Вели да је штампао бакрорез уз књигу, али је дужан за штампање [ и | књиге још 750 1. ср. а нема сад ни 15. Моли га да му Грстанци пошаљу још 210 |. што би с досадашњим чинило 479 1. а он да им пошље од Пи | књиге по 100 комада, што износи с трећом вредност од 500 ћ 6о одбија им на трошкове). »Покажи, брате, ово писмо и рецензију Фримову на Ш, књигу; Господару Пери Теодоровићу, и још коме знаш, па чините како вас Бог учи. ја држим у десној руци, да ћете ми помоћи, само гледајте да буде што одма« Поновио је ту молбу 7 јануара и послао 100 комада друге књиге, Фрушић му сад није могао помоћи, али му пише 24 јан, да нада није изгубљена кад књиге стигну, и препоручује му да пише и Тодоровићу. «Преп. 1 652—658). Вук је то учинио чим је дошао у Беч, изложивиш му то исто што и Фрушићу «5 марта; — Преп. М,