Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ШЕСНАЕСТА = аи

могле и у Бечу штампати. Зато је и предложио грофу да му да 150 дуката колико ће фактички коштати штампање, јер зна да је тражио 300, не би добио ништа. — Два дана доцније јавља му да је гроф одредио само 500 рубаља као помоћ за издање песама, с тим да му се пошље толико књига, колико та сума износи. Жали што ово не одговара ни његовој ни Вуковој жељи, али се нада да ће се та сума моћи и повисити, Гога ради саветује му да нарочитим писмом захвали грофу за послатих му 500 ру= баља за Литургију, и узгред да напомене да му је он (Аделунг) писао о помоћи за песме. Вук га је послушао и писао је Румјанцову 7. маја «Преп. КМ, 5617, Тад је писао и Аделунгу, а и доцније «о маја и 10 јула», журећи да му се пошљу одређених 500 рубаља. Аделунг му је одговорио тек 2. октобра уверавајући га да може бити сигуран за обећане новце, само их неће моћи добити пре грофова повратка у Петроград. реп. Ш, 437—440). Копитар се љутио на ово цицијашење, и писао је Вуку: »Ви ваљда нећете Румјанцову за његове прљаве папирне рудље никакву приврженост укази= вати,« а Аделунгу је отворено рекао да не буде ситничар, и да не упу= шта славу да буде Мецен »П%енарице.« Преп. |, 222, 229). Али је Вук био задовољан и с овим, и посветио је књигу грофу, и послао му први егземплар 69. јан, а доцније и осталих 50 књига! (Преп. М, 4), и то пре него што је од њега ишта примио, јер му је Аделунг послао 500 рубаља тек 23. фебруара, тако да га писмо с векслом није ни застало у Немачкој. — Румјанцов, примивши књигу, писао му је 49. марта) и захвалио: »Вљ знакђ признателљности за посвиценје сего труда мнић, и вђ намђренји податђ вамљ, Милостивви Государђ моћ, нбкоторое пособје по домаш= · нимљ вашимђ издержкамљ, ла просилљ Г. Аделунга переслатђ вамђ отљ мена патђ сотљ рублен асеигнашими.« Да ли су то нових 500 рубала, или су то оне што му их је Аделунг послао 23. фебруара, не види се јасно, јер Аделунг спроводећи му то писмо не помиње да му шаље и векслу. ФПреп. ТМ, 562; Ш, 442).

Како је Румјанцов друге године умро, то су пропали и планови о помоћи за путовање. ј

(Скоро у исто доба кад је писао у Петроград, обратио се за помоћ и Трстанцима преко Фрушића. Прво му је писмо писао о ускрсу 62. апр) и доцније још једном, молећи да му се пошље 50 дуката, позивајући се на помоћ коју су Грстанци указивали Соларићу, Стојковићу и Достију. Фрушић му је одговорио врло искреним и врло карактеристичким писмом (од 20 и 29 јуна — Преп. |, 652). Вели да новаца нема да му да, а од другога да иште, само би се осрамотио, јер му то неће нико поклонити, а кредита и залоге нема, већ ако би он сам био та залога, а он то неће

1 Један део тих књига Румјанцов је, по предлогу Аделунгову, дао књижару да се продају за рачун Вуков и од те продаје Аделунг му је послао 2:15 рубаља у банкама. = Преп. Ш, 445; 1, 264; ПисБма 684. –