Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

[55 сл [5]

ОДЕЉАК ЧЕТВРТИ

раду, и за његов ужитак до Божића. »Надежда на милост Господареву рабри ме и весели ме,.. (Свето писмо вели: ко вјерује и има тврду на= дежду, биће спасен; а моја је вјера и надежда тврђа од камена, да ће мене Господар избавити сиротиње, да се до вијека не бринем, шта ћу јести иу шта ћу се обући... Ноћас сам снио, да ми је Господар послао један бињиш, а кад га отворим, а он пун превелики ушију. (Сад знате како ја тај сан толкујем: бињиш «црвену, биће скоро; а уши све новци.« Преп. 10 ,102).

Једанаестог октобра писао је Копитару, како његови књижевни послови иду добро, »него ево друге невоље: нема новаца! Ове неђеље (Страињ. готов, и ваља да му платим око 250 талијера, а ја немам, Бога ми! ни 5 талијера пуни! Надам се из Србије да што дође, а и из Три= јеста писмо погледам... Друге неђеље морам почети са женскињем, јер новаца немам да одавде пођем. Од Адебапсау ни трага ни гласа!« Преп. |, 238). :

Како из Србије није било одговора, то се прилично забринуо, али се ипак надао. »Новаца ни од куда — пише Копитару — баш ни паре; него се надам једнако (из Крагујевца, из Тријеста, из Пеште, из Земуна итду,.,. Ја се надам да ће новаца бити као и блата, само да оће (Сестрић у Мешти с миром проћи.« 24 окт. — Преп. 1, 249. Пишући ово писмо он није ни слутио да је већ на путу било писмо кнез-Милошево, које ће му све наде разбити.

Шестог новембра примио је то писмо, инспирисано несумњиво од Вукових непријатеља из кнежеве околине, Кнез му изјављује своје велико незадовољство, прво, што је прештампавао већ раније издате песме, и друго, и то нарочито, што је штампао »неистинито опевање Боја на Чачку под мојим управленијем.,.. да смо се сви, савременици и очевидци његови будући, сгнусили, лажи песме ваше видивши, која би требала да је на истини основана, будући се о мом времену пева... Ја не дозвољавам вам, лаж о моим делима разносити по роду нашем, ја, кои себе за иждитеља исте части песнарице ваше сматрам... ја сам се надао да ће друго што о дели моји или само мога времена од вас изићи, оваке лажи не би ни у сну снио.«

Вука је ово писмо пренеразило. (Он одмах 69 нову напише одговор, у коме се правда, извињава и моли за опроштај. Вели да несрећнијег ни жалоснијег писма није у свом веку примио, тим више, што се надао писму, које ће га »обасјати као сунце озебло сироче,« Пре свега га моли да му опрости, и да га прими у пређашњу милост, и више као узрок његове погрешке, а не као оправдање наводи: да је песме прештампао зато да буду једна с другом у реду, у три књиге, а књиге се прештампавају и у других народа, кад се прво издање распрода; и да десма није исшорија. _ У историји се гледа исшина, а у песми како је измишљено и намештено. (Он то није учинио из зле воље, него из једине жеље к његовој слави и части, и да покаже свету да народ и о њему пева, »а за предговор првој књизи оставио сам да кажем, да у народу има о вама пјесама више и млого бољи, али и ја за сад нијесам могао добити« «као што је и учи=