Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ШЕСНАЕСТА 258

нио, в. С. Н. П. 1; стр ЕХФ. А што од праве исшорије није још ништа наштампао, томе он сам може ласно знати. узрок. Уверава га да никаква књига није учинила нашем народу толико части и славе колико ће учи нити ове песме, »а штогођ је чест и слава нашега народа, то је и ваша,« Немци га хвале због помоћи, коју је дао да се наштампају. Гете је пре= вео и наштампао Деобу Јакшића, што ће српском народу учинити велику част и славу. »М то је само почетак, а виђећете шта ће још унапредак бити,« понавља, као у писму кнезу Васи, колико се задужио, и колико ће му још требати да доврши започети посао. »ја сам се овуда свуд (како по Липисци, тако и по Гетингу и по Каслу и по Вајмару; валио како сте ми ви помагали ове пјесме скупити, и како сте ме послали да и штам= пам (као што стоји и у реченим Гетингским новинама); па сад да ме дужници вуку по суду и да ме затворају! Зато вас молим Бога ради, и ради чести ваше и народне и моје, да се смилујете, и да ми пошљете иљаду форинти сребра да се избавим ове невоље и срамоте,« — Обећава да ће послати по 300 комада од Џ и од 1 књиге чим буду готове. ФПреп, П, 551—54). Милош није разумевао о чему се ради, а у његовој околини био је једини Давидовић, који му је могао ствар објаснити, али он или није хтео, или није смео од других Вукових непријатеља да се заузме, те је и ово очајно писмо Вуково остало без одговора.

(О томе писму известио је и Копитара. »Новаца још ни од куд ни паре! Па сад већ и надежде мање. (Од куд сам се највише надао од онуд најгоре! јуче сам примио писмо од Милоша «философовом |Давидовиће= вомј] руком писано», да се он врло срди на мене,... Ја то све разумијем добро (о том ћемо се разговаратиу. Може бити да су и спалили оно све о књига што сам им послао, јер пише на крају: »уверавам вас да вам ова част песнарице неће проћи као што сте мислили, нити ће вам се распродати, као што сте се надали« а на другом месту каже управо, да он не допушта да се онаке лажи по народу разносе.« (Преп. 1, 244). — Копитар се јако љутио. Писма Вуку о томе изгубљена су, али је писао чак и Гриму. »Из Копитаревих писама — пише Грим Вуку — назирем да вам се спрема непријатност у Србији, и да се Милош није понашао као што смо мислили;« под таквим околностима, вели, он нема воље да посвети Граматику Милошу, о чему му је Вук говорио; и пита га како ствари стоје. Вук му одговара, да је истина Милош на њега нешто љут, али он опет мисли да му Граматику треба посветити. »Срби још не познају вредност својих песама,... Без његове помоћи ове песме сигурно сад не би могле изићи... а с његовом помоћу ја бих за годину дана могао још оволико јуначких песама скупити. А и осим песама за све друге научне ствари посвета би била од добрих последица. У осталом ако се ви због чега другога женирате да то учините, то урадите како вам је воља.« Преп. П, 32, 32.

још двапут је писао кнезу Милошу, први пут пре 23 нов. (»али се већ слабо чему надам,« пише Копитару. — Преп. |, 245», а други пут !4