Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

254 ОДЕЉАК ЧЕТВРТИ

дец. у коме му честита празнике и добивеног сина,и опет помиње своју ранију молбу. «Преп. И, 534. — Ни на једно није добио одговора.

Надао се примити од Библиског Друштва у Петрограду 2000 рубаља као остатак награде за превод Новог Завета, па ни то није добио. (Осамнаестог октобра писао му је секретар друштва да његов превод није одобрио митрополит Леонтије, и да му се рукопис враћа, те према томе не може му се послати ни остатак хонорара. Преп, Ш, 467).

(Свима овим недаћама придружио се и страх да му Будимска цензура не забрани Ш књ, песама, јер му је Тирол писао да је имао муке, док је у Темишвару извадио књиге из царинарнице, Зато је питао Копитара могу ли Будимци забранити што кроз Беч прође »Једнако ме несрећа гони,... Бога ми ће зло од мене бити најпослије. А ни сад није добро. Најгоре се бојим Будимаца.« «Преп. |, 249.

Кад је добио од Фрушића по | ср., писао је Копитару 623 нову да је исплатио слику «уз [. књ, и да је њему остало »неколико талира за ужитак, а Бога ми! нијесам имао ни једнога фенека. До нашега Божића биће и женскиње готово, а по том шта ће бити са мном и с њима, Бог зна... Ако још Рајмер нећедне купити 200 пјеснарица «т. ј. од сваке), злом наопако!« Желео је да и уз! књигу дода слику Србијанке, (Сарајевке и Бачванке, али како није имао новаца, то није смео. «Преп. | 246, 2457.

Фатер је писао Гриму «а и Вук) да наговори Рајмера, издавача Гра= матике, да откупи нешто песмарица Вукових, и Грим је то учинио. Рајмер се одазвао тој молби, али није откупио, већ узео у комисион 200 књига песама. На тај рачун дао му је у јануару 50 талира, и узео на себе 'у мају) 300 талира дуга штампарског.! реп. П. +, 34: М, 180.

Ја

(М5]

(Остатак дуга надао са исплатити новцем који је очекивао од ФФру= шића и од Аделунга 6500 Румјанцовљевих рубаља). »Ако ми ни од куд ништа не дође, зло, Бога ми!« (реп. |, 259. Занимљиво је да нигде не помиње велику кнегињу, да од ње што очекује. Изгледа као да сем бурмутице ФПреп. П, 276; ништа није ни добио од ње. — Како заиста није одмах ништа примио ни од Фрушића ни од Аделунга, то је остао штампару дужан 205 талира, и оставивши му облигацију и у залогу 1173 књиге «од [ 786, од П 26 и од ШЕ > с обећањем да ће их скоро искупити, кренуо се натраг у Беч.

Поред ових неприлика око штампања Вук је имао доста главобоље и са женом, и са својом болешљивошћу. Пошавши из Темишвара, њу је оставио у Мајуреви код Гемишвара, у кући Димитрија Гирола «Преп. |, 200),

' (Од тога дуговао је Рајмеру још у год. 1820 213 талира, не рачунећи ту 77 та= лира од Речника, који су припадали Гирки. Рачун је измирен тек 1839 год., које од ових књига које од ТУ књ. песама, и Вук је имао да прими 46 талира вишка (опет без

150 тал, од Речника, о чему је Вук морао имати засебан рачун с Тирком). — Преп. М. 180, 184.