Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ШЕСНАЕСТА 255

који се старао о њој и о деци, и поручивао му да се ништа не брине. Преп. ТМ, 565). Ебој је свакојако било тешко самој без њега, а и без новаца, јер јој је оставио јамачно мало. (Сем тога она је била приглупа и раздражљива жена, тако да је Вук с њоме поступао као с малим дететом, и карао је и ласкао јој. Из Лајпцига јој је писао «2 априла; да не чезне много за матером и за сестром, јер он више чезне за њом и за децом, али се за сад мора све стрпљиво сносити. Има још 6 месеци до зиме, а дотле ће се видети какве ће околности наступити. (Он има добру наду. Господ Бог неће их оставити; на њега морају чврсто поуздање имати и стрпљиво чекати. Она му је писала да ће на случај нужде остати још једну зиму у Банату, а он јој одговара, да ће је, ако околности допусте, не само довести у Беч, већ и ксеби у Немачку, јер му је тешко самом, и што је храна у Немачкој рђава. Јавља јој да је био тешко болестан, али да му је сад боље. Али је њу брзо издало стрпљење. Наскоро му је писала два писма «од 29 маја и д јуна, и тражи пошто пото да је пре= веде у Беч, да нема новаца, да је заложила свој шал за 1о |. у. '/. код Марковића и Шолнија, и много других непријатних ствари, као да су јој говорили, да је он њу напустио, и да се више неће ни враћати, и др. (О томе му је писала и пуница, и он је обема одмах одговорио. Пуници пише да нема новаца да јој пошље, већ нека заложи ону његову сребрну медаљу и првим дележанцом пошље јој паре. Жени је писао да се чуди што је ишла Марковићу преко Тирола. Или он можда за то није ни знао; или ни он нема Препоручује јој: да, ако се у будуће нађе у невољи, оде Д-р Чокрљану, и да му однесе у залогу све његове књиге. Писао је, вели, Васиљевићу у Земун да јој пошље 52 |. у. у. и он ће то одмах учи= нити, па одмах нека искупи шал. Болестан је, и ако га она буде таким писмима узнемиривала, биће му још горе. Домаћа писма).

Васиљевић јој је заиста послао новце 12 јуна. (Преп. Ш, и». Међу= тим послао јој је и Копитар 50 #. “. у. (пре 23 јуна; и Вук му захва= љује (5 јула): »ИМ никако вам не могу доста за то благодарити; јер ми је била писала да је у великој невољи, и оно ме је писмо њено чисто убило, и од сад већ немам воље овђе сједити... Од мога кољена још ништа. Кић

је по том био само један пуш код мене, и казао ми да парим врућом Копитар га је храбрио

говеђом крвљу, но ја то још нијесам почео.« и корео за малодушност, и обећао послати жени му још 50—100 |. ако јој устреба, јер се бојао да збиља не напусти посао издавања песама. Вук му се извињава: »Може бити, да сам и ја мало Ипазесћ ипа мејЕазећ постао (или био); али то мене ништа не може смести ни од послова моји одвратити, али кад сам болесшан, онда ми се ни мој живот не мили; а сад сам баш болестан.... Ја истина нити сам прије лежао у постељи нити сад лежим; него је моја болест у томе: 1 боли ме трбу ниже ла= жичице; 2» у цијелом ми је тијелу некака срдња и незадовољност и не= стрпјеливост, па како ми што најмање није по вољи, одма ми удари у ноге (као да утрну доље у стопалама;; а то ми је све дошло од срдње